Drug iz klupe gledao je policiju i vatrogasce u Zemunu, nije ni slutio da je poginuo njegov Bojan

"Eee, moj Plavi, sećam se k'o sad, ulazim u školu hemijsku, zadnja klupa, sedamo zajedno i kreće smeh do suza, obaranje ruku, bio si i ost'o najjači. Ljubi te brat, neka ti je laka zemlja".

Ovako se sa stradalim vozačem GSP Bojanom P. (31) oprostio njegov drug iz klupe na fejsbuk stranici posvećenoj vozačima.

Preporučujemo

Surova igra sudbine jutros je Bojanu oduzela život, a njegove kolege i poznanici u šoku prihvataju činjenicu da ga više nikada neće videti za volanom linije 707, koju je najčešće vozio. Poginuo je u stravičnom sudaru koji je izazvao bahati vozač privatnog automobila, a sve se desilo na manje od 150 metara od njegove kuće, gde živi i njegov otac, takođe vozač autobusa.

- Jutros rano krećem na posao, samo dve stanice od moje vidim policija juri, hitna, vatrogasci, nešto se strašno desilo. Prema meni ide patrola, staje i saopštava da se desila velika nesreća i da je jedan vozač nastradao. Samo sam rekao "Bože, neka mu je laka zemlja, ni slutio nisam da si to ti brate moj, druže iz vrtića, druže iz osnovne i druže iz srednje. S kim ću sad ruke da obaram, da se nadjačavamo kao nekad?  

Na grupi su se javili i poznanici. Miloš iz Zemun polja kaže da je često čekao da se baš sa Bojanom vozi do Zelenog venca.

- Život piše i tužne priče. Tokom nedelje smo se viđali često, zato što živim u Zemun polju, pa sam nekad čekao da dođe na okretnicu, pa da idemo zajedno do Zelenog venca. Ne znam šta bih za njega mogao da kažem, osim jedne reči - ljudina. Dečko za primer, uvek spreman da pomogne, retko kada ste mogli da ga vidite ljutog. Uvek je bio vedar i nasmejan. Voleo je taj posao koji radi i nikad nijedan problem nije napravio. Sa kolegama je bio u OK odnosima. Jako veliki gubitak za porodicu i za GSP, jer su ostali bez dobrog radnika i bez dobrog kolege - ispričao je za Telegraf njegov poznanik i redovan putnik Miloš.

Foto: Telegraf.rs

Kada nije bio za volanom, u trenucima odmora, često je bio je kraj reke. 

- Voleo je da ide na pecanje. To mu je, da kažem, na neki način bio izduvni ventil od svega - dodaje Miloš.

I društvo sa Dunava oprašta se od njega.

- Bojane, druže moj, poslednji pozdrav od društva pokraj Dunava. Nedostajaćeš, Ljudino, neka ti je laka crna zemlja - napisali su.

(M. B.)