Večerašnje samoubistvo nije prvo ispred Skupštine: Bivši ministar policije ubio se pre 18 godina

Posle večerašnjeg samoubistva ispred Narodne skupštine mnogi su se prisetili još jednog samoubistva ispred ove institucije. Vlajko Stojiljković se ubio 11. aprila 2002. godine u sumrak.

Na svečani ulaz Savezne skupštine izašao je tada savezni poslanik Stojiljković (SPS), bivši republički ministar policije, optužen za ratne zločine, izvadio iz džepa pištolj i sebi pucao u glavu pred gomilom policajaca, novinara i snimatelja koji su se tu zadržavali pred kraj zasedanja. Hitna pomoć odmah je intervenisala i odvezla ga u Urgentni centar; davao je znake života.

Preporučujemo

Stojiljković nije prisustvovao sednici parlamenta, već se nešto pre 19 časova pojavio u zgradi Skupštine i sastao se sa poslanikom SRS-a Filipom Stojanovićem kome je predao oproštajno pismo. Ubio se u danu kada je skupština usvojila Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.

Filip Stojanović je pre nekoliko godina beogradskim medijima ispričao da je Stojiljković dugo pričao da hoće da se ubije, ali da niko to nije shvatio ozbiljno.

Šešelj mu savetovao da se ubije ispred Skupštine

- Ko danas se sećam. Mi svi u poslaničkom klubu SPS, tu i Nikola Šainović, Milutin Mrkonjić, Branislav Ivković, Gorica Gajević, mislim i Zoran Lilić, i Stojiljković kaže da hoće da se ubije, a Šešelj mu objašnjava da to uradi pred Skupštinom, jer će biti bolje medijski propraćeno. Svi su se smejali. Prošlo je nekoliko dana, a on me je pozvao i ponovio da hoće da se ubije zbog Haga. Rekao sam mu: "Pusti, i žene idu u zatvor" - seća se Stojanović.

- Od tada, često smo se viđali, na dva-tri dana, i stalno je ponavljao da hoće sebi da oduzme život. Međutim, nikad nisam to shvatao ozbiljno.

Tog kobnog 11. aprila, pre 15 godina, Stojiljković je zadržavao Stojanovića na izlazu više od pola sata.

Zaplakao je i zagrlio me

- On se ubio praktično pred mojim očima. Tada je izglasan zakon o Hagu. Čekao me je na izlazu, dao mi tri koverte, pisma, i rekao da je jedno za mene, drugo za novinare i treće za Šešelja. Skoro 35 minuta bili smo ispred Skupštine na izlazu. Prolaze poslanici: „Zdravo, Vlajko, zdravo, Vlajko.“ U jednom trenutku ja mu kažem da moram da idem, a on mi na to odgovori: „E, sad možeš da ideš.“ Zaplakao je, zagrlio me i poljubio i ja sam krenuo - kaže Stojanović i nastavlja:

- Međutim, kao da vučete lastiš. Krenuo sam, okrenuo se, čuo pucanj i počeo da plačem. Svi su izašli. Video sam da leži dole, krv mu je išla iz slepoočnice, a pištolj mu je bio na grudima - opisao je Stojanović potresnu scenu.

(Telegraf.rs)