Marko gledao kako mu drug umire u nesreći kod Niša. Neki su prvi put progovorili, na kobnom mestu

Meštani tri niška sela danas su obeležili godišnjicu stradanja osmoro svojih članova porodica, rođaka i prijatelja, žrtava strašne saobraćajne nesreće na pružnom prelazu u Donjem Međurovu.

Aleksa Dimitrijević (15) iz Novog Sela, Marijana Kocić (17), Lena Ilić (16), Danijela Stanković (48), Nataša Janković (42) i Bogomir Lazić (75) iz Čokota, Gajtana Stamenković (78) i Vlastimir Đorđević (65) tog 21. decembra prošle godine bili su putnici u autobusu "Nišekspresa", koji se sudario sa putničkim vozom što ih je koštalo života.

Njihovi najmiliji ujedinjeni u bolu, svi u crnini, okupili su se najpre u crkvi u selu Čokot na zajedničkom parastosu. Svi u dubokoj tuzi, jedva zadržavajući suze i jecaje, stiskali su upaljene svećice dok je sveštenik čitao molitvu za pokoj duše njihovih najmilijih.

U crkvu je, potpomažući se štakama, ušao i sedamnaestogodišnji Marko Lazarević koji je čudom preživeo nesreću, jer mu je usled stravičnog udarca slomljen vrat zbog čega je nekoliko puta operisan.

- Došao sam da odam poštu mojim drugarima i ostalima koji su stradali. Nije mi bilo lako da dođem, ne samo zbog otežanog hoda, već i zbog traume koju sam preživeo. Fizički mi je bolje, naročito nakon terapija u Ribarskoj banji, sve se bolje krećem, krenuo sam ponovo u školu. Ali slike od tog dana ne mogu da zaboravim, koliko god se trudio - priča istraumirani mladić.

Otac Radoslav koji se godinu dana ne odvaja od sina kaže da ga i dalje muče noćne more.

- Kako da zaboravi Aleksu, on je sedeo kraj njega kada ih je udario voz. Obojica su ispali iz autobusa, Aleksa je udario glavom u šinu i poginuo a Marko je sve to gledao. Zato i dalje ne može da spava bez lekova - kaže Markov otac.

Ožalošćeni ljudi su se nakon parastosa uputili na pružni prelaz, gde su postavljena tužna obeležja na tragediju koja je odnela njihove najmilije. Zajednički spomenik podignut je za Marijanu, Lenu, Bogomira, Vlastimira i Danijelu, malo dalje komad mermera obeležava mesto gde je Aleksa ispustio dušu.

Buketi cveća ostavljeni su i za Natašu i Gajtanu kojih nema na spomen obeležjima. U podnožju spomenika keramički anđeo i čokolade ostavljene su za Marijanu i Lenu, koja se pet meseci borila za život. Njen otac Srđan nikada nije govorio za medije ostavljajući to za, kako je kazao, vreme kad Lena dođe kući. Danas je prvi put progovorio o događaju koji mu je odneo jedinicu.

- Prošla je godina dana, a tuga je ostala. Imao sam nadu da će se Lena oporaviti, koliko, toliko... Tako je i izgledalo, a onda se sve promenilo... za samo jedan dan - kazao je Srđan nakon što je položio cveće na spomenik.

Srećko i Vanja Kocić, roditelji mlade Marijane, teško su savladavali suze. Nemo su gledali sliku svog deteta i ljubili spomenik. Njen deda Radisav nije mogao da savlada ogorčenje zbog nesreće koja mu je odnela unuku.

Radisavu je još teže što mu je 21. decembar rođendan, a unuka mu je poginula baš na taj dan.

- Čekao sam je da se vrati iz škole da zajedno slavimo, a umesto slavlja zadesila nas je nesreća - rekao je očajni čovek.

Deo tužnog skupa bila je i Srbijanka Petrović, majka sudske službenice Danijele Stanković.

- Sve mi je gore kako koji dan prolazi, kako da je zaboravim? Mnogo smo tužni što je više nema, srce nam se cepa kad pogledamo unučiće, malu decu koja su ostala bez majke. Sve je stalo od tog dana, ne možemo da se pomirimo da je više nemamo, da je više nikada nećemo videti, čuti njen smeh - jadala se Srbijanka.

Pred Višim sudom u Nišu u toku je suđenje vozaču autobusa Milanu Zdravkoviću, za kojeg tužilaštvo traži maksimalnu kaznu od osam godina zatvora. Iako je ustanovljeno da se Zdravković nije zaustavio ispred pružnog prelaza niti je pogledao levo i desno, na šta je bio obavezan s obzirom da na pruzi nije bilo rampe, novi dokazi su pokazali da nije samo on odgovoran za smrt osmoro ljudi.

Veštaci saobraćajne struke ustanovili su da se i mašinovođa kretao brzinom većom od dozvoljene, te da nije ispoštovao predviđenu proceduru za prolazak pružnog prelaza bez rampe, koja podrazumeva upotrebu zvučnog signala najmanje tri puta. Utvrđeno je da se mašinovođa oglasio samo jednom i to neposredno pre udara u autobus.

(D. K.)