Sve više pedofila u registru: Čak 297 njih nalazi se na "crnoj listi", a evo šta se sve zna o njima

Mladen Ogulinac iz sela Stari Ledinci odveo je osmogodišnju devojčicu iz komšiluka Mariju Jovanović u svoju kuću. Silovao ju je i zatim ugušio. Nakon potere koja je trajala 20 sati, Ogulinac je uhapšen, a ubrzo je preminuo u zatvorskoj ćeliji. Prošla je gotovo decenija, a devojčica koja je stradala postala je simbol borbe protiv pedofilije u Srbiji.

Marijin zakon, usvojen 2013. godine, doneo je strože kazne za osuđene pedofile, među kojima je i registar prestupnika.

Šest godina kasnije, u februaru ove godine na tom spisku je bilo 96 ljudi. Osam meseci kasnije, u oktobru, u Srbiji je ubeleženo 279 registrovanih pedofila, pokazuju podaci koje je BBC na srpskom dobio od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.

- Nije stvar u tome da u Srbiji odjednom ima više pedofila, već su jednostavno sudije počele da ih upisuju u registar. Ranije je bilo više otpora - objašnjava za BBC na srpskom Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Ona dodaje da "suđenja dugo traju i tek sada dolaze na red slučajevi koji su bili prijavljivani pre više godina."

Snežana Bjelogrlić, predsednica Društva sudija Srbije, kaže da je "sistem profunkcionisao i sudije su opomenuli da unose podatke."

- Presude koje su pre nekoliko godina donete su konačno postale pravosnažne jer sve veoma sporo funkcioniše - kaže Bjelogrlić za BBC na srpskom.

Šta je registar pedofila

Silovanje, obljuba sa detetom, nedozvoljene polne radnje, podvođenje, posredovanje u vršenju prostitucije, iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju - ovo su samo neka krivična dela zbog kojih osuđeni mogu da se nađu u registru, objašnjavaju za BBC na srpskom iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde.

- Učiniocu ovih krivičnih dela sud ne može ublažiti kaznu niti se on može uslovno otpustiti. Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela ovog zakona koja su izvršena prema maloletnim licima. Posle izdržane kazne zatvora, dužni su da se javljaju policiji i povereniku svakog meseca - kažu u Upravi.

Onima koji se nađu u registru, zabranjeno je da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletnici, poput vrtića i škola.

U obavezi su i da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove, a svako putovanje u inostranstvo moraju da prijave.

Ne smeju ni da se bave zanimanjem vezanim rad sa decom ili tinejdžerima.

- Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera sud, koji je doneo prvostepenu odluku, odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, do 20 godina od isteka kazne - dodaju u odeljenju Ministarstva pravde.

Trenutno se na 58 lica primenjuju posebne mere predviđene ovim zakonom.

Šta piše u registru

- Ime i prezime osuđenog

- Matični broj i adresa adresu prebivališta

- Podaci o zaposlenju osuđenog

- Urođeni znaci, tetovaže i fotografije

- Podaci o krivičnom delu i kazni na koju je počinilac osuđen

- DNK profil osuđenog

Novčane kazne i kućni zatvor za pedofiliju

Obljuba sa detetom najčešće je krivično delo po Marijinom zakonu, prema podacima koje je BBC dobio od Apelacionog suda.

U Srbiji je od oktobra 2016. godine do danas 19 ljudi optuženo za obljubu sa detetom, ali je 40 odsto njih oslobođeno, dok je 15 odsto osuđeno na kaznu zatvora od pet do deset godina.

Za silovanje maloletnika je osuđeno i jedanaestoro prekršioca zakona, kao i dvanaestoro ljudi koji su snimali, posedovali ili slali materijal sa dečijom pornografijom.

Svaki peti optuženi za silovanje je ipak - oslobođen, piše u statistici Apelacionog suda. Samo devet odsto njih poslato je u zatvor na više od 15 godina.

- Najčešće kazne koje su zaprećene su do tri godine, a čak se propisuje i novčana kazna za pedofiliju - kaže Vanja Macanović iz AŽC.

- Zapanjujuće su i kazne kućnog pritvora. To je stvarno ponižavajuće za te žrtve, ali i sve nas - dodaje.

Tako je svaki treći optuženi za posredovanje u slučaju dečje prostitucije dobio novčanu, a dve trećine njih uslovnu kaznu, pokazuju podaci Apelacionog suda.

Kućni zatvor dobili su osuđeni za iskorišćavanje dece za dečju pornografiju.

- Novčana kazna ili kućni pritvor jesu neprihvatljivi u slučajevima koji su direktno povezani sa pedofilijom - kaže predsednica Društva sudija Srbije.

- Zakon to dozvoljava pa je to pre pitanje za donosioce regulative, nego za sudije koji ga primenjuju. Ipak se nadam da su u pitanju lakši slučajevi, ukoliko to uopšte postoji u ovom domenu. To su, na primer, deljenje ili gledanje sadržaja koji uključuje dečju pornografiju, a ne slučajevi silovanja ili obljube - dodaje.

Od 1. decembra 2019. godine stupa na snagu i Tijanin zakon koji propisuje doživotnu kaznu zatvora na teške slučajeve silovanja i obljube nad maloletnom osobom.

"Registar je najveća sankcija"

Kućni pritvor, novčana kazna, uslovna osuda - za advokate Autonomnog ženskog centra su neadekvatna kazna za bio koji oblik pedofilije.

- Na kraju imate situaciju da je osuđenicima taj registar najveća sankcija - kažu u Centru.

Mera da osuđeni pedofili "nikada neće moći da se zaposle u školi ili vrtiću barem delimično smanjuje mogućnost da ponovo priđu nekom detetu. Ali nikada potpuno ne otklanja sumnju."

Zlostavljanje dece u Srbiji - mete i kazne

U periodu od septembra 2009. do septembra 2014, zabeleženo je u proseku sedam prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja nad decom nedeljno, podaci su Incest trauma centra.

U 100 odsto slučajeva počinilac je bio detetu poznata osoba. U 78 odsto slučajeva počinilac je bio član porodice, najčešće biološki otac. Devojčice su bile najčešće mete.

U 55 odsto slučajeva, ITC je bilo mesto gde su slučajevi prijavljeni. U 92 odsto slučajeva nije bio ni započet krivični postupak. Za slučajeve koji su presuđeni i odnose se na decu mlađu od 12 godina, krivični postupak je trajao u proseku tri godine i tri meseca.

U proseku, presuđena je zatvorska kazna od godine i dva meseca

Iskustvo ITC pokazuje da se od prijave Centru za socijalni rad do eventualnog izricanja presuda, deca po pravilu saslušavaju pet ili više puta.

Da li registar treba da bude javan - „Bolje da svi znamo ko je prestupnik, pa da ga se klonimo". Podaci iz registra su tajni, objašnjavaju iz Uprave za krivične sankcije.

Mogu se dati sudu, javnom tužiocu i policiji, ali i preduzeću ili preduzetniku, pri zapošljavanju u školi, vrtiću ili drugoj ustanovi gde se radi sa decom.

- U Srbiji se često pre pribegava samopomoći, a to bi u ovom slučaju bila logika - bolje da svi znamo ko je prestupnik, pa da ga se klonimo - kaže za BBC na srpskom Milomir Majić, sudija Apelacionog suda.

Majić smatra da je bolje da registar ipak ostane tajan.

- Verujem da je ipak bolji način pomoći prestupnicima kroz institucije i prevenciju. Problem je koliko je delotvorna ta prevencija i koliko institucije uopšte mogu da urade - kazao je.

U slučajevima pedofilije dolazi, dodaje Majić, do "sukoba Zakona o zaštiti privatnosti građana i naše potrebe da se zaštitimo".

- Ovo je večita dilema, a čak i savremene demokratije drugačije presuđuju - kaže sudija Apelacionog suda.

Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnim licima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju.

- Kada bi svi mogli da vide imena pedofila na internetu, ti ljudi bi bili ozbiljno ugroženi. Nije ni ideja da ih satanizujemo - kaže Snežana Bjelogrlić.

Kako postoje i druge profesije osim vaspitača i nastavnika u školama koje uključuju odnos sa decom, Bjelogrlić misli da bi "najbolje rešenje bilo da bilo koja institucija, firma ili pojedinac može da pošalje zahtev da proveri neku osobu da li se nalazi u registru".

- Možda bi bilo korisno da se krene sa druge strane. Ne da spisak bude javan pa da svi mogu da traže ko su ti ljudi već da ako neko sumnja na osobu sa kojom radi ili ne želi da zaposli takvu osobu za bilo kakav rad sa decom - može da dobije informaciju - kaže Bjelogrlić.

Zemlje u kojima je registar tajan:

Australija, Kanada, Novi Zeland i Irska.

Zemlje u kojima su ovi podaci javni:

Belgija, Norveška, Makedonija, Poljska i SAD.

(Telegraf.rs/BBC na srpskom)