Pobio 9 ljudi, ponavljao da ne zna šta je uradio, još je u bolnici: 12 godina od masakra u Jabukovcu

Srđan Badžikić (15), Dragan Đorđević (22), Branislav Badejević (31), Jelica Banković (37), Draginja (55) i njen suprug Branislav Borongić (57), Veljko Đorđević (58), Anika Čogić (62) i Marina Barbucić (78) žrtve su jednog od najmasovnijih ubistava u istoriji Srbije, a koje je te kobne noći 27. jula, pre 12 godina u Jabukovcu kod Negotina, pobio Nikola Radosavljević.

Prilikom dvadesetominutne pucnjave teško je ranio Sinišu Badžikića (36) kojem je pred očima ubio sina jedinca, i Jovanku Badejević (70), čije je zdravstveno stanje kasnije stabilizovano.

Od tog dana, čak 6 jabukovačkih porodica zavijeno je u crno, a Radosavljević se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi.

KOBNI DAN 

Tog 27. jula najpre je brutalno pretukao svoju suprugu, polomio joj nos i vilicu, a zatim pokušao samoubistvo davljenjem u bunaru. U tome ga je sprečio i iz bunara izvukao komšija Dragoslav Badžikić, čiju je majku Jovanku Nikola kasnije "iz čista mira" ubio.

Nikola Radosavljević kobne noći, Foto: MUP Srbije

Ubica je zatim uzeo očevu lovačku pušku, komšiju oterao pod pretnjom da će ga ubiti, a onda krenuo zemljanim putem koji vodi od njegove kuće do asfaltiranog dela ulice Albanske spomenice.

Prilikom pucanja po selu, Radosavljević je ispalio tačno 12 hitaca. Svaki metak je pogodio po jednu žrtvu - jedno dete, 3 žene i petoricu muškaraca, a dvoje teško ranio. Sve žrtve su u trenutku pucanja bile u uspravnom položaju (Radosavljević je, prema rečima jednog od specijalaca koji su učestvovali u akciji hapšenja, poštedeo jednu ženu koja je legla preko svog deteta, kao i staricu koja je pala).

Kada su ga prilikom hapšenja na seoskom groblju na porodičnoj grobnici njegovih roditelja (gde je ponovo pokušao sebi da oduzme život), pola sata posle ponoći pripadnici antiterorističke jedinice pitali da li zna šta je uradio, Radosavljević ih je samo unezvereno gledao i ponavljao da ne zna.

DEČAK PREDOSETIO

Komšije Inđa i Voja Savković koji su rođeni u Jabukovcu ispričali su za "Kurir" 10 godina nakon masakra da je najmlađa žrtva, Srđan Badžikić, koji je tada imao svega 15 godina, predosetio masakr.

- Mali je neposredno pre smrti bio kod mene u vulkanizarskoj radnji. Tu je zapalio cigaretu, sećam se da je pušio povremeno Marlboro. Nekontrolisano je uvlačio dim, i nije se ponašao uobičajeno, a ubrzo je bio i ubijen, kao da je predosetio, to je bilo nešto neverovatno - prisetio se Voja.

Njegovi roditelji Izvorinka i Siniša Badžikić dobili su sina Sebastijana, 10 meseci nakon krvavog pira.

- Sebastijan stalno pita za starijeg brata i dosta toga već zna. Ima kad me pita za Srđana, ja mu odgovorim da je bolje da mama ne priča jer je to mnogo boli i tad plače. Već dosta toga razume - navodi Izvorinka.

OSTAO BEZ ĆERKE I SESTRE

Komšinica Inđa navela je i da je Nikola u detinjstvu izgubio sestru za kojom je dugo patio, a posle i tek rođenu ćerku.

- Teško je podneo sve to, od tada više nije isti čovek, ceo život je živeo na ivici siromaštva na malom salašu koji se nalazi kod Plave. Neko vreme je radio i u Austriji, a nakon povratka se desio ovaj masakr. Kada mu je izgoreo salaš, on je "pukao", to je sigurno bio okidač - ispričala je komšinica.

Majka Branislava Badejevića, jedne od žrtava, Ljubinka Negrić (61) sa suzama u očima prisetila se noći u kojoj je Radosavljević ubio njenog sina.

- Kada smo moj Bane i ja izašli ispred kuće, videli smo na ulici Koleta s puškom u ruci i užasan prizor, Srđana i Sinišu u lokvi krvi. Bane je hteo da smiri Koleta, a on je hladnokrvno okrenuo pušku na njega. Pre neko što sam mogla da stanem ispred sina i zaštitim ga svojim telom, odjeknuo je pucanj, Bane je od udarca dramlija u telo odbačen uvis i pao je. Vrisnula sam i pritrčala da mu pomognem. Pokušao je da mi nešto kaže, ali je samo uzdahnuo i ispustio dušu - ispričala je očajna Ljubinka.

Mihajlo Badejević (68), otac ubijenog Branislava, ispričao da se meštani Jabukovca plaše da bi Radosavljević mogao da bude pušten iz bolnice.

- Žena i ja smo izgubili sina jedinca. Roditelji ubice nijednoj porodici nisu izjavili saučešće. Nije bilo suđenja i niko nikakvu odštetu niti pomoć nije mogao da ostvari. Na drugoj strani šuška se u selu da će Nikolu da puste iz bolnice. Srce će nam prepući ako se on vrati u Jabukovac, sve će nas dokrajčiti - rekao je Mihajlo prošle godine za "Informer".

Žrtva krvavov pira u Jabukovcu, Printskrin/Youtube

KAZNA - PSIHIJATRIJA

Nakon masakra, Nikola je završio u psihijatrijskoj bolnici koji je deo jednog zatvora u Beogradu. Prema nalazu lekara veštaka Specijalne bolnice u Beogradu, Radosavljević u trenutku izvršenja zločina "nije bio sposoban da shvati značaj onog što je učinio, kao ni da upravlja svojim postupcima u vreme izvršenja tog krivičnog dela“.

Nikolina supruga se preudala i ne dolazi više u Jabukovac, kažu meštani. Otac Petar ga takođe ne zove niti posećuje. Njena ćerka (18) iz prvog braka očuha nije posetila u bolnici, ali njihov 16-godišnji sin jeste.

PITAO OCA KAD ĆE KUĆI

Nikolin otac Petar Radosavljević ispričao je za "Alo" 2012. godine da ga je Nikola telefonskim pozivom jednom prilikom pitao kada će moći da dođe kući.

- Usred priče me je iz čista mira pitao: "Tata, je l' mogu ja da dođem kući?" Ćutao sam, srce mi se steglo, ali sam mu rekao: "Gde da dođeš, crni Nikola? Kuku meni, kako da dođeš u Jabukovac? Gde bi ti to? Znaš li, crni sine, šta si uradio". A ni dan danas ni mi sami ne znamo zašto je to uradio i sve nas redom zavio u crno - ispričao je Radosavljević.

Inače, posle toliko godina, roditelji masovnog ubice i dalje žive u izolaciji.

Tokom istrage Petar Radosavljević je ispričao da se Nikola kobnog dana posvađao sa suprugom Jelenom, da je ona krvava pobegla u komšiluk, a on skočio u bunar, odakle je ubrzo izašao sav krvav, naoružao se i krenuo u masakr.

Nikolu Radosavljevića nakon masakra odvode u psihijatrijsku ustanovu, Printskrin/Youtube

Inače, prvi veliki Radosavljevićev ispad dogodio se kada je u autobusu na putu iz Austrije ka Srbiji napao nekoliko ljudi. Posle toga su ga brat i supruga odveli na Institut za neuropsihijatrijske bolesti "Laza Lazarević" u Beogradu.

Lekari su konstatovali da pati od akutne paranoidne psihoze - imao je osećaj ugroženosti i stalno umišljao da neko hoće da mu naudi, što su pratile sumanute ideje o magiji. Posle nekog vremena Radosavljević je prestao sa uzimanjem lekova da bi u oktobru (ovoga puta u Austriji) nasrnuo na kolegu, zbog čega je "opet bio malo u bolnici".

VLAŠKA MAGIJA

Glavni motiv Radosavljevićevog zločina, kako je nedeljnik "Vreme" naveo, jeste njegova opsednutost vlaškom magijom. Osim što je bio nervozan jer su mu u nedavnim požarima uništeni šuma i salaš, Nikolu je proganjala ideja da su mu žene iz sela, konkretno žena njegovog brata i njena majka Anika Čogić (poslednja žrtva), "bacile vradžbine".

Radosavljević uporno ponavljao da ne zna šta je uradio, Printskrin/Youtube

To uverenje potvrđuju i Radosavljevićeva supruga i otac Petar, koji je pronašao tamjan i kašiku na podu u kući gde je Nikola nasrnuo na ženu, zbog čega je pretpostavio da je na taj način pokušavao da se oslobodi vradžbina.

U prilog tezi da je Radosavljević u ubijanje krenuo motivisan time što je na njega bačena crna magija ide i argument da je jedna od osoba koje su izbegle metak Radosavljevićeve puške, starica koja je na njegovo pitanje da li se bavi "fakaturima" (vlaški naziv za crnu magiju) odgovorila da nikada u životu nije imala dodira sa tim stvarima.

(D.S.)