Tragedija na Novom Beogradu: Dečak skočio sa 7. sprata zgrade

Mozda je patio od teske depresije zbog nedostatka necega i taj deficit (ove ili one prirode, fizicki ili mentalni) i depresiju je koliko toliko uspesno krio od drustva (misli se generalno) do zadnjeg momenta. Nazalost, kod nekih ljudi taj nedostak moze biti veci, ozbiljniji, cime dolazi do ozbiljnog diskriminisanja od strane drustva (ili potencijalnog jer, vecina pretpostavljam izbegava situacije u kojima bi taj nedostatak izazvao diskriminaciju) i tu nastaje pakao. Zabrana igranja je bila samo kap koja je prelila casu jer mu je uskracena mozda jedina stvar koja ga ispunjavala, opustala i omogicavala da pobegne od surove ocigledno bezizlazne situacije u kojoj se nalazio. Nazalost, ma sta drugi pricali, nekad izlaza stavrno nema, patnja postaje nesnosna i ljudi se odlucuju da skrate sebi muke i niko nema pravo da im tvrdi suprotno. Da nije tako, samoubistva se ne bi desavala. Posto je sveobuhvatna konkurencija medju ljudima danas jako velika, slabosti se ne tolerisu, naprotiv...

Nisu deca poludela,nego roditelji,cast izuzetcima. Deca su zanemarena od strane roditelja,zeljna njihove ljubavi,paznje,pricanja narocito u tim kriticnim godinama. A roditelji opsednuti velikim novcem,izlascima sa prijateljima,fejsbukom a deca prepustena sama sebi. Zalosno jako.

Nova tehnika,racunari,telefoni,tableti. .....Unistice nam decu i celokupno drustvo!!! Ima li kraja ovim tragedijama?

Strašno, saučešće porodici, decu držati na oku, došla su luda vremena, nove tehnologije, sve manje pravih Diznijevih crtaća, tuga velika!

ZATO DECU OPTERETITE RAZNIM OBAVEZAMA , SPORT,SPORT,SPORT,JEZICI , SEKCIJE.......PA KADA SE VRATE KUCI POSLE NAPORNOG DANA, BACICE SE U KREVET UMORNI KO PSI , A NECE SE BACATI KROZ PROZOR . OVO JE NEVIDJENA TUGA , SAUCESCE PORODICI , TREBA OVO PREZIVETI NEKAKO . NE BILI IM U KOZI .

Deca su nam poludela.

Zao mi je tuga..kod nas toga nema edukacija djece vaspitanje ...napolje jurnjava za loptom ...biciklo itd nista igrice i telefon

Zabrana igranja igrica ili bilo koja druga kazna je ok., ali nikako dete u ovim godinama posle kazne bilo koje ostaviti samo sa sobom. Prošla sam kroz ovo, ali svaki bes ili ludilo pubertetlije sam držala na oku. Ja sam sa mojim igrala zanimljive geografije, terala ga da zajedno gledamo film po njegovom ukusu ili jednostavno pričala o životu a on kolutao očima i coktao. Dakle kazna je ok., ali to vreme mora svaki roditelj da se potrudi da nekako ispuni, a ne da ga prepustiš samoći u njegovoj sobi, bez kontrole, naročito kada su u pitanju deca koja su baš zavisnici od igrica, a takvih je puno. I ovo je čini mi se najgori uzrast, ne može napolje u kasne sate, bolje da mi je u kući pa makar i igrao igrice, a kada to predje u zavisnost obično ljudi i ne primete, osim ako se ne odrazi na uspeh u školi. To je isto pojava i kod male dece, sve više roditelja decu drži na crtanim filmovima, pre nego da im se i to malo vremena koje imaju potpuno posvete i onda se na to kasnije samo nadovežu igrice i mob. telefoni. Tuga do neba, ali pouku svi treba da izvučemo, moramo se baviti svojom decom i držati ih na oku i kada spavaju, jer takva su čupava vremena. Možda su i meni u tim godinama padale neke gluposti na pamet, ali nekada je cela porodica uveče sedela zajedno u dnevnoj sobi i gledala televizor, pa i da sam htela da pravim gluposti jednostavno nisam mogla ili imala prilike, a danas mnogo nekih prava, a minimum obaveza i onda eto tragedije

Pored silnih sefova,podsefova..pravila..drustva..politike...narod nema vremena nema zivaca vise za decu.Gledam cim se rodi brze bolje telefon u kolica da gleda retardirane americke crtace..Gledaju decu koja se kroz igru izivljavaju nad hranom bacaju...pa histerisu bla bla..Sve to utice na deciji mozak..Posle dolaze igrice..Prati dete dok igra koliko se to mozak udubi da oocne i da histerise lupa tastaturu,dzoistik...Ne sudite ni roditelje samo a ni decu..Jednostavno takva vremena,zadnja...Dolaze....Inace radim u drugoj drzavi gde mogu da priustim razne igracke detetu od 4god..Kupim igra se pola sata i gotovo nece vise...daj mama telefon hocu pepu..I naravno dam,jer nemam ni ja snage i elana da skakucem ceo dan i igram se posle silnog posla i manipulisanja na poslu,drustvu.....

saučešće porodici,mir andjelu malom. to je rezultat prava dece,a roditelji nenaju mehanizam za nametanje obaveza. jer “sve je nasilje“ ako dete ne prihvata dobrovoljno. tuga neizmerna

Кад сам чула сад на првој мајка му бранила прво сам помислила да му је бранила да једе има свакаквих кад она му бранила игрице и то циљем да га заштити вероватно

Ovo je strašno. Nema utehe, saučešće porodici. Niko nije kriv, roditelji, iz najboljih namera, brane deci da igraju igrice jer im je sve drugo manje važno i mnogo vremena provode uz telefon ili kompjuter. Niko ne zna kako će neko dete reagovati na zabrane. Dajte ljudi da spasavamo decu. Moramo se svi organizovati, roditelji, škola, prijatelji, država. Pa deca su nam najvažnija. Krajnje je vreme. Na koga da se ugledaju i gde su prave vrednosti? Na televiziji? U dnevnoj štampi? U komšiluku? Na ulici? Pa i u porodici i školi? Nekad se znalo šta su prave vrednosti a šta je loše za decu. Od silnih, loših ponuda teško je izbeći uticaj na decu. Stanje je alarmantno. Pomozimo im.

Sve je stvar vaspitanja. Roditelji mu nisu trebali kupovati nikakvu tehniku, već loptu, bicikl, patike za trčanje, pribor za pecanje, kampovanje... Dete pronalazi slobodu u ono što je navikao da radi i to mu godi, roditelji su ga puštali da igra video igrice kako mu ne bio bilo dosadno, a i njima da ne smeta dok na primer odmaraju posle posla, dok spremaju ručak... I ono se primilo i našlo svoj mir u tome, a to zahteva buljenje u ekran, krivljenje kičme te ostajanje do duboko u noć. Da je vozio bicikl, igrao fudbal napolju, pecao,l kampovao.. Bilo bi drugačje.

I moj sin je veći deo detinjstva proveo ispred igrica i sad je često na telefonu i smeta mu plavo svetlo pa smo kupili i zaštitne naočare. Sada već i studira i zna sve o problemima koje mogu uticati na decu ali jednostavno takvo je vreme i mi moramo to prihvatiti sa manje stresa i nervoze.

Kuda plovi ovaj brod!?

погледај дом свој анђеле....

Iskreno saučešće porodici. Lako je sada iz fotelje komentarisati... Sa decom se radi od rodjenja, žena će zbog ovog propatiti ostatak života ali krivica je delom i njena... Dete od 12 godina u pola jedan bi trebalo da uveliko spava jer ga sutra čeka škola. Postave se neka pravila i organizuje radni dan i to može da funkcioniše. Doručak, škola, ručak,park i druženje, domaći,igrice, večera, tuširanje, krevet u 10. Nema tu mnogo filozofije, ima vremena za sve samo se to mora poštovati. Ja na primer ovo vreme za park, druženje, igrice često nisam imao nego sam ga koristio da berem maline, okopavam kukuruze... A svaki slobodan trenutak sam koristio i da pecam. Kad su igrice jedina opsesija u životu deteta ovo donekle i možeš očekivati... Ne kažem da decu treba terati na prisilan rad ali ih treba naučiti svemu, kasnije će znati to da cene. No sada je lako pričati... Tuga je velika...

Mogla je drugačije da ga kazni, zabranom igrica je postigla suprotan efekat. Ako je bilo kasno mogla je da kaže još pola sata i u krevet, a zbog loših ocena nema džeparca i gotovo, a ne da dođe do ovoga.

Gospode Boze zbog kakvih se gluposti klinci ubijaju. I ona devojka iz Nisa koja pre neki dan pade sa zgrade zbog selfija. Kakvo je ovo vreme doslo...

I jadna mama ce ga nositi na dusi citav zivot..zbog cega..video igrica..

I sta je sad dobila ta mama deteta vise nema pa da je imao i lose ocene sve su to nasa deca ko jos gleda proseke titule nagrade oni su bitni zbog njih zivimo i postojimo

Dečak je svoje stresno stanje amortizovao video igricama i kada više nije imao zadnju opciju da ublaži stresa uradio je šta je uradio...