Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika cada
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • studentpi

    11. april 2019 | 17:06

    Mozda je patio od teske depresije zbog nedostatka necega i taj deficit (ove ili one prirode, fizicki ili mentalni) i depresiju je koliko toliko uspesno krio od drustva (misli se generalno) do zadnjeg momenta. Nazalost, kod nekih ljudi taj nedostak moze biti veci, ozbiljniji, cime dolazi do ozbiljnog diskriminisanja od strane drustva (ili potencijalnog jer, vecina pretpostavljam izbegava situacije u kojima bi taj nedostatak izazvao diskriminaciju) i tu nastaje pakao. Zabrana igranja je bila samo kap koja je prelila casu jer mu je uskracena mozda jedina stvar koja ga ispunjavala, opustala i omogicavala da pobegne od surove ocigledno bezizlazne situacije u kojoj se nalazio. Nazalost, ma sta drugi pricali, nekad izlaza stavrno nema, patnja postaje nesnosna i ljudi se odlucuju da skrate sebi muke i niko nema pravo da im tvrdi suprotno. Da nije tako, samoubistva se ne bi desavala. Posto je sveobuhvatna konkurencija medju ljudima danas jako velika, slabosti se ne tolerisu, naprotiv...

  • Roditelj

    10. april 2019 | 22:05

    Nisu deca poludela,nego roditelji,cast izuzetcima. Deca su zanemarena od strane roditelja,zeljna njihove ljubavi,paznje,pricanja narocito u tim kriticnim godinama. A roditelji opsednuti velikim novcem,izlascima sa prijateljima,fejsbukom a deca prepustena sama sebi. Zalosno jako.

  • T

    10. april 2019 | 10:55

    Nova tehnika,racunari,telefoni,tableti. .....Unistice nam decu i celokupno drustvo!!! Ima li kraja ovim tragedijama?

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA