Videli smo se poslednji put na pešačkom na kom sam ga kasnije gledao u krvi: Pretužne reči prijatelja nastradalog studenta u Zemunu
Nakon pogibje studenta Ernada Bakana, kog je u Zemunu na pešačkom prelazu pokosio auto, razgovarali smo sa njegovim najboljim prijateljem, Amilom Emrovićem. Kako nam je Amil rekao, oni su bili daleko više od prijatelja - kao braća, nesuđeni kumovi i najveći oslonac jedan drugome.
- Ernad i ja smo drugovi još iz obdaništa, onda smo se razišli u različite osnovne škole i nismo imali kontakt, kao i svako dete što zaboravi. Onda smo se ponovo, slučajno naravno, našli zajedno u odeljenju u srednjoj školi, kao i sada na fakultetu - ispričao nam je na početku Amil.
Tužnu priču, o jednom predivnom mladiću, koji je tragično izgubio život, Amil nam je pričao podsetivši se koliko je nastradali Bakan bio drag i voljen u Novom Pazaru. Takođe, kazao nam je i da nema onoga ko nije voleo da provodi vreme sa Ernadom.
- On je bio divan, ali stvarno divan, svi u Pazaru su ga voleli, neverovatno pozitivan, sa svima je zbijao šale. Čak nikada nikoga nije vređao. Svako je voleo da provodi vreme sa njim - slomljeno je ispričao za "Telegraf" Amil, prisećajući se kakav momak je bio Ernad.
O tome koliko je bio predivan dečko, vredan, radan i ambiciozan, govori i to da bi na svakom letnjem raspustu, kada nije išao u školu, radio, kako bi imao za svoj džeparac.
Potom je usledila priprema za fakultet, trebalo je odabrati smer studija, njih dvojica zajedno su spremali prijemni ispit i kovali velike planove o preseljenju u Beograd i radu na sebi i svojim karijerama. Stanovali su zajedno u prestonici, a Amil nam kaže da ne postoji osoba kojoj Ernad ne bi pomogao.
- Jednostavno, to je bio prepametan i preambiciozan dečko, svakome bi izašao u susret - kazao je.
POSLEDNJI PUT AMIL GA JE VIDEO NA KOBNOM PRELAZU
- Poslednji put sam ga video na tom istom pešačkom prelazu, gde ga je auto i udario, baš tog dana. Davao mi je ključ od stana u kom smo živeli, bio je baš nasmejan, pričao je u tom momentu sa majkom - opisao nam je Amil svoj susret sa najboljim prijateljem, ne sluteći da ga poslednji put vidi zdravog, živog, nasmejanog. Baš onakvog kakvog su ga znali svi koji su makar jednom imali prilike da pričaju sa Ernadom.
A ONDA JE USLEDIO KOBNI POZIV
Malo reči je mogao da upotrebi kada smo ga pitali kako je saznao da je njegovog brata, kako su oslovljavali jedan drugog, udario auto. Kao da je stajala knedla u grlu. Taj trenutak bio je strašan, a Amil je jedva uspeo da opiše taj telefonski poziv.
- Ja sam bio u stanu, pozvalo me je društvo da dođem do fakulteta, pošto ga je bukvalno tačno ispred udario auto. Javili su mi da je imao udes, odmah sam krenuo. I stigao sam pre Hitne pomoći... I znate već ... Tu je bio ... nesvestan, nikakav - rekao nam je, ali kao kroz maglu, kao da ne želi da se priseća tog stravičnog, bolnog i prizora koji je na njega ostavio veliki bol.
Izgledalo je kao da prvi put ne može da pomogne čoveku kog je znao praktično od kada je znao za sebe.
- Bez svesti je bio. Ne znam ni sam kako sam se osećao, niti šta mi je prolazilo kroz glavu. Bio sam šokiran, to je sve ... - izjavio je Amil.
Na naše pitanje da li je tokom dvodnevnog boravka u bolnici pokojni Ernad sve vreme bio ugožen, Amil je dao kratak, ali odgovor koji je opisao svu njegovu bol.
- Ne znam, nisam mogao o tome ni da pitam.
POSLEDNJI POZDRAV MOM BRATU, KUMU I PRIJATELJU
Iako je bio blizak Ernadu, ipak nije javio ovu vest njegovoj porodici, ali ne zna ko je to učinio.
Bakan Ernad je sahranjen danas u 13 časova u Novom Pazaru.
Za sam kraj našeg tužnog, bolnog i razgovora koji je izgledao kao jedna otvorena, živa rana, Amil je poslao poruku svom prijatelju, kumu i "bratu":
- Nema ovde kraja, živećeš večno u nama. Nek mi te Alah čuva, kad mi nismo mogli. Dok ja živim, živećeš i ti, obećavam. Putuj spokojan! - zaključio je naš razgovor.
Evo koliku kaznu bi mogao da dobije vozač koji je na pešačkom prelazu u zemunu usmrtio Ernada Bakana.
(S. Čenad - s.cenad@telegraf.rs)
Video: Ibragić: Zaboravili smo poslednjih godina kakva je zima u ovom delu Srbije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
boki
Od divnih roditelja divno dete ..... Saučešće porodici neka nu je večna slava....
Podelite komentar
MIKI
KOJA TUGA I ŽALOST,I DALJE NE MOGU DA RAZUMEM NAŠE NARAVI,NE!BAHATOST,NE VASPITANJE,PRIMITIVIZAM....NAJ ISKRENIJE SAUČEŠĆE PORODICI.
Podelite komentar
Marina
Ovo slama srce. Imam dva sina i ovo bas premotivno dozvoljavam. Laka ti zemlja drago dete. Tvojim roditeljima bog da da snagu za dalje.
Podelite komentar