Bio je hladan kao neko ko je noć proveo napolju, a naš sin je gotovo nepokretan: Progovorili roditelji mladića koji je preminuo u Domu za lica ometena u razvoju (FOTO)

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Andrijana
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Anja

    26. februar 2019 | 23:36

    Tuzno je da ovakvo mesto uopste postoji i da je namenjeno ljudima. Sramota je jos veca jer ti ljudi imaju posebne potrebe i samim tim i posebnu negu traze. Roditelje ne osudjujem u potpunosti: tragedija koja se moze desiti svakom je strasna najpre za njih kao tvorce takvog deteta koje izrasta u coveka koji ustvari nema buducnost. Od njega/nje , ne mogu pobeci, a ne mogu ni da sa tim zive svaki dan, 24 sata,a znaju da tome nema ni nade, niti uspeha u tim naporima. Ovakve sudbine su tragedija same po sebi jer su unisteni ne samo jedan nego vise zivota odjednom. Ipak, ono sto ne moze da se ispravi a dato je prirodom, ne mora ni da se skrnavi nebrigom i mucenjem od onih koji su i zdravi i svesni. To je ravno zlocinu. Nas odnos prema starima, deci, invalidima i bolesnima je jedan od najprimitivnijih u Evropi, a mozda i sire. Svet to gleda kada nas procenjuje, ali mi sami to ne vidimo. Ne vidimo kakavi smo ustvari. Jedino kod nas retko mozete naci na parkingu mesto obelezeno za invalide koje se postuje; gelender ili prilaz stambenom objektu, ustanovi, pomocni lift- za takve ljude.Zato me ne cudi izgled ove "ustanove". Mislim da i kafilerija bolje izgleda.Toliko smo kulturni i do ovde nam pamet dostize.Da li smo sakati pa ne umemo vise da zidamo, molerisemo, bojimo,sijemo,...da li nam bas za sve treba tudja pomoc i "ulaganje", pomoc drzave i sveta,krediti iz inostranstva ili mozemo i nesto sami da ispravimo- onako , za dzabe i od srca, i hriscanski- za sebe, za nase, kakvi god da smo, zdravi ili bolesni?

  • Andrijana

    24. februar 2019 | 14:32

    I samo da vas obavestim da u tim sobama na slikama niko ne boravi... Ne znam dal mislite da bi neko dozvolio da mu dete boravi u ovakvim uslovima, konkretno Stevan u ovakvoj sobi nije bio,jer je njegova soba posećena više puta, na inicijativu roditelja.

  • Andrijana

    24. februar 2019 | 11:47

    Čitam ove komentare i ne verujem, kakvih ljudi sve ima, i ko ima pravo da osuđuje roditelje te dece? Bilo bi bolje da zadržite komentare za sebe jer samo Mi znamo kroz pta smo prolazili i kroz šta prolazimo. A ovima što pišu da su roditelji krivi za njegovu smer volela bih da se nađu u takvoj situaciji pa bih ih tad pitala za mišljenje.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA