Zbog Neđeljkovog zločina, sada strada cela porodica: Sestru mu šikaniraju u školi, a majku poznatu po dobroti, svi krive kao da je ona ubica

Neđeljko Đurović, koji je uhapšen zbog sumnje da je iz čista mira na smrt izbo studenta Miloša Mileusnića, zavio je u crno i sopstvenu porodicu. Majku koja je poznata kao divna žena i izuzetno vredan radnik u Domu zdravlja u Požarevcu, sada svi smatraju krivom za zločin, a sestru, koja je takođe dobro dete, u školi svi šikaniraju jer joj je brat ubica.

Da sve bude gore, Neđeljkova majka i sama je bila žrtva njegovog maltretiranja. Naime, Neđeljko ju je 2017. godine toliko pretukao da je dobio zabranu prilaska sopstvenoj majci.

Preporučujemo

Međutim, u neliberalnom društvu kakvo je Srbija i dalje, porodici Đurović kao da je urezan žig krivice za koji se očekuje da ga nose do kraja života. Razlog za takav odnos društva prema porodici ubice je to što u našem društvu još postoji čvrsto ukorenjena svest o kolektivnoj krivici, objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević.

Fejsbuk

- Kolektivna krivica je najviše izražena kod krvne osvete. Ako je neko vaš povredio nekog našeg, onda i neko naš mora povrediti nekog vašeg. Po tom principu, ako je Neđeljko počinio ubistvo, i njegova porodica mora da ispašta. To je jedno primitivno razmišljanje.

Ljudi kažu oni su krivi jer ga nisu vaspitali kako treba ili oni su krivi jer ga nisu sprečili. Zaboravlja se da niko nije direktan proizvod nečijeg vaspitanja, da je Neđeljko možda bio duševni bolesnik koji nije bio prepoznat kao takav... Puno je zaključaka koji tek treba da se donesu - napominje Milivojević.

Zoran Milivojević, Ptinskrin: Youtube/Život sa Aromom

Nasuprot tome, naš narod požurio je da zaključke donese sam. Bez analize, kritike, i povrh svega, bez ikakve potrebe, porodica Neđeljka Đurovića žigosana je kao da je učestvovala u zločinu ili ga podstrekivala. Njegovoj porodici sada je dvostruko teško, zaključuje naš sagovornik.

- Dovoljno je da vam troje ljudi kažu nešto loše, pa da celu javnost počinjete doživljavati kao neprijateljski teren. Na takvom terenu one su uplašene, jer nikada ne znaju kada će neko da ih napadne. S jedne strane im je teško što je najbliži član njihove porodice počinio tako strašan zločin, a s druge što im se stavlja teret krivice, koja uopšte nije njihova - kaže Milivojević.

Srećom, pa je, dodaje on, javnost na niovu šestogodišnjeg deteta i vrlo brzo će sve da zaboravi.

- One do tada treba da se povuku i sačekaju da prođe - savetuje ovaj psihoterapeut.

(M. Leskovac)