Draga naša, da li je ovo trenutak kada se pretvaraš u vilu? Bolni govor Isidorine drugarice nad belim kovčegom sa lutkama i čokoladama
Dvanestogodišnja Nišlijka Isidora Vučković koja je u ponedeljak poginula u saobraćajnoj nesreći nedaleko od svoje kuće u naselju Donji Komren kada je udario auto koji se pokrenuo bez vozača, sahranjena je danas na lokalnom groblju.
Na poslednji počinak ispratilo je nekoliko stotina rođaka, prijatelja njene porodice, učenika i nastavnog osoblja OŠ “Ivo Andrić” gde je tragično stradala devojčica pohađala šesti razred.
Umesto crnog, beli kovčeg sa njenim telom prevozilo je crveno vozilo za kojim su pridržavajući jedno drugo, hodali otac Ivan, majka Ana, dede Tihomir i Petar i bake Milena i Branka. Pre nego što je kovčeg spušten u zemlju, poslednje reči Isidori uputila je u ime njenih školskih drugova, drugarica Mia.
"Draga moja Isidora, gde smo mi danas? Da li su ovo zaista naši poslednji zajednički trenuci? Ne verujem, niko ne veruje da je ovo moguće. Draga naša, jedan trenutak odneo je tvoj, a duboko obeležio živote svih nas. Deliti sa nekim školsku klupu, učionicu, užine, strahove i radosti već petu godinu nije malo. Ostaje praznina u tvom domu, u srcima tvojih roditelja, braće i svih koji smo te voleli.
Svi smo siromašniji za jednog velikog i dobrog čoveka u koga si rasla. Bićeš deo naših razgovora, bićeš sa nama na eksurzijama, u učionici, na drugarskoj večeri. Delićemo sve sa tobom kao da si tu. Čuvaj nas, anđele naš, ulepšaj nebo kao što si ulepšala naše živote – čitala je plačući đačku poruku Isidorina drugarica."
Na kraju, Mia je pročitala odlomak iz njenog pismenog zadatka koji kao da je prorekao Isidorinu sudbinu.
- Bila sam mnogo uplašena, odjednom ispred mene se stvorila neka vila i povela me za ruku do jedne kućice. Upitala sam je: - Zašto si me dovela, kako misliš da tu uđem, pogledaj kolicka je? Vila mi je odgovorila da ću čim se nađem kraj te kućice i ja pretvoriti u vilu – čitala je Mia i upitala preminulu drugaricu : - Draga naša, da li je ovo trenutak kada se pretvaraš u vilu? Putuj prema anđelima i dođi nam bar nekada u san.
Dok je kovčeg spuštan u zemlju, porodica se poklonima opraštala od svoje mezimice.
- Evo, da te bake daruju – govorile su Branka i Milena oblivene suzama i spustile u raku lutke i čokolade.
(D. K.)
Video: Karl: Mi simbolično okupljamo ekipu, prijatelje i medije da još jednom pogledamo film
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
DARKO 100%
No coment! Sta reci a ne pustiti suzu!
Podelite komentar
Jedna baka
ZAŠTO ZAŠTO ZAŠTO I HILJADU PUTA ZAŠTO.RODITELJIMA PORODICI I DRUGOVIMA ISKRENO SAUČEŠĆE I DA JE DRUGOVI UVEK PAMTE PO NJENOJ DOBROTI I VEDROM LICU.POMOZITE NJENIM NAJDRAŽIMA U OVIM NAJTEŽIM TRENUCIMA.
Podelite komentar
🐤
Nema tezeg trenut u zivotu nego kad se oprastas od svog deteta,pcivj u miru drago dete.
Podelite komentar