Ugledni mačvanski domaćin popio esenciju i umro: Bio je ispunjen i srećan, komšije se pitaju zašto je počinio takav užas

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Miki
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Zverka

    23. avgust 2018 | 21:41

    Covek je slucajno uzeo otrov i popio pa shvatio kasno.

  • Zlatko

    22. avgust 2018 | 17:25

    Saša brate laka ti zemlja i neka ti Bog oprosti što uradi ovo. Žao mi je što se u tom momentu nisi setio Eme i Djola. Bog da ti dušu prosti.

  • Miki

    22. avgust 2018 | 10:06

    Kad sam bio mlad mislio sam da se sreća može kupiti parama,radio kao konj skoro 20 godina,više poslova od jednom,kao ono,da me ne pita starost gde mi je bila mladost. Došao do nekog stepena i video da ne mogu dalje pošteno radeći,da je to to.Ne može dalje osim nekom mutljevinama za koje ja nisam spreman, koje su mi predlagane od nekih "uspešnih ljudi"ali ja sam izabrao drugi put,samo zato jer volim kad legnem da spavam kao beba,da znam da niko neće da mi zakuca na vrata,da nisam nikoga prevario ili oštetio.A i za takve stvari trebaju posebni ljudi,nije to lako, a ja sam shvatio da sam samo prosečan. Šta drugo? Pa shvatio sam da bogastvo nije više imati nego manje želeti.Imam zdravu i dobru decu,ženu,financiski nisam bogat ali prilično solidan život,solidna kuća,automobili itd...Onda sam se zapitao pa šta ja to hoću? Pa to što živim je u stvari sasvim normalan život.Šta bi hteo više i šta će mi to više? Da se razumemo, imam srednju školu,završen zanat za mehaničara,znači nisam se ni školovao niti bio pametan da bih bio nadprosečan sa vilama i bazenima. Hoću da kažem svako treba da realno pogleda gde mu je mesto i realno njegove sposobnosti.Da pogleda oko sebe ono pravo bogastvo,nasmejanui zdravu ženu,decu,familiju,prijatelje i da kaže baš me briga taman i da imam upola manje,pa i da mi uzme neko celo imanje opet,(a bilo je i toga,3 puta iz početka) ma nebitno,opet cu sve stvoriti dok su oko mene nasmejana deca,žena,rođaci i meni dragi ljudi zdravi i veseli. Dragi ljudi,najbitnije je PRONAĆI SVOJ MIR. Ja sam ga pronašao sa 38 godina starosti,od 18te sam radio skoro bez prekida više poslova odjednom,uvek pošteno ali i želeo više, krediti,skuplje aute,više para ,kamioni,avioni itd.. i imao sam sve to sem aviona :-) ali bio uvek pod pritiskom i nezadovoljstvom.Da, imao sam materijalno i više nego mi treba ali nisam imao sebe.Sad mi je aposlutno nebitno da li vozim auto od 500 ili 50000€,dali su patike ili maica na meni 5 ili 150€ i apsolutno me ne zanima kako to drugi rade i šta voze i nose. Šta se desilo? Pa desilo se da ovakvim stavom nekako( ni sam ne znam kako)imam više vremena,više para,više smeha,manje rada,više slobodnog vremena,zadovoljniju decu,ženu,više druženja sa prijateljima itd. Smanjio sam slušanje i čitanje politike,crnih hronika,loših prognoza a povećao slušanje muzike,čitane knjiga,dosta puta sednem na terasu nekad i sam,napravim si piće,zapalim roštilj (na kome sam usput povećao prženje i povrća :-) ) ,pustim laganu muziku dok pravim i drugo piće ,pogledam oko sebe decu kako se igraju zadivoljno,ženu i majku kako se nešto smeju uz kaficu na malom stolicu ispod starog oraha i kažem sebi,ti si sretan čovek! I dok ti Bog i život daju ovo ne kvari ,ne kvari dok traje nego uživaj. I eto,nikad zadovoljniji.Da vam se usput i pohvalim. Pošto imam više vremena, pročitao sam uz neke knjige i Bibliju i Kuran,postao ribolovac,postao čovek koji ne baca smeće i pikavce više na travu,čovek koji ima više vremena da popriča sa starijim ljudima u komšiluku, da zastane i našali se sa decom iz ulice,kupi im lizalicu ili sladoled,da prošeta,da doda na kasi kome fali sitno 50 ili 100 dinara,da mu pomogne odneti kese do auta ili bar da se nasmeje nekom u prolazu i poželi mu dobar dan. Nekad pomislim o samom sebi,e jesi bio budala! Bog ti je dao da živiš kao čovek,realno nisam roden u Africi,imam sve prste,nisam slep niti gluh hvala Bogu, a ja sam izabrao da živim kao pas misleći samo o materijalizmu koji mi je oduzeo dušu za malo. Ali mora se platiti svoj otkup,danas se otkup za slobodu odpaćuje uglavnom u banci ,krediti ne daju da čovek bude slobodan i da radi kako bi hteo nego onda radi kao rob,onako kako mora. Da se razumemo dobar je kredit nekada,ali samo pod uslovom da je tolika rata da zbog nje ne moraš da menjaš način svog života i da si uzeo kredit za neki posao koji će ti doneti zaradu a ne za gluposti bez kojih se može.Sve više od toga je previše i previše košta. Kako god,nekad čovek bez vremena za bilo šta ima danas vremena,ima slobodu i osmeh na licu. To isto želim i svima vama,želim vam svima najviše zdravlja,bar malo sreće i duševni mir, za većinu ostalih stvari možemo i sami da se snađemo ako se bar malo potrudimo. Da,i pokušajte da gledate na stvari malo pozitivnije,nemojte da je uvek neko drugi kriv za nešto što se vama dešava.Pokušajmo i sami da budemo bar malo bolji ljudi,pa čak ako za nekoga kažu da je loš čovek i on mora da ima bar 5% dobra u sebi.Možda mi neće biti blizak prijatelj ali ništa ne košta da mu kažem u prolazu kad ga sretnem dobar dan,kako zdravlje ili porodica i nastavim svojim putem. Verujem da se isplati biti bolji čovek.Stvarno ali stvarno mislim da svako dobro ili loše ,svaka sitnica koje čovek uradi odlazi negde u svemir i bar tri puta mu se vraća. Dosta puta sam bio u kako se meni činilo bezizlaznoj situaciji,znate onaj osećaj kad mislite da je to to,nema pomoći,nema izlaza ,da bi se nekako čudesno za koji minut,sat ili dan to ipak rešilo nekako, i bolje nego ste mislili.E zbog toga treba imati veru.Verujte u sebe, u ljude pored sebe i veru u nešto više od nas. Ako je danas teško sutra je novi dan,ne podcenjujte sebe,možete vi i mnogo bolje i mnogo više,volite se i živite život,jer kakav je god ipak je vaš,pokušajte ga učiniti boljim,lakšim,lepšim i vama i ljudima oko vas. Još jednom puno zdravlja,ljubavi,sreće i duševnog mira i prosperiteta svima vama želim! I ne zaboravite,kad pomislite da vam je teško setite se samo da je danas izgubio neko nekoga ko mu je blizak,da neko ide u bolnicu u posetu voljenoj osobi,da neko ima kod kuce veoma bolesno dete a da mora ipak na posao isto kao i vi,da je neko slep,da je nekome danas zadnji dan. Možda je čak neka od tih osoba danas prošla pored vas i žureći vas okrznula ramenom a vi je opsovali onako u sebi ljutito, jer vam je autobus utekao ispred nosa a sledeći polazi tek za dvadeset minuta.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA