Jednom sam dopustila na uporno nagovaranje uciteljice da mi sin ode na rekreativnu u Becice. Posle tri dana nisam mogla izdrzati, spakovala sam se i otisla tamo. Sin mi se zalio da ga je prethodni dan jedan decak drzao pod vodom i verovatno bi se udavio da nije naisla jedna devojcica koja ga je spasla. Za to vreme uciteljice su se suncale i nisu imale pojma sta se desava.
Povratnici smo iz inostranstva i deca nam od prosle godine idu u skolu u Beogradu. Prvih dana skole mladji sin (12) je isao na sajam nauke sa razredom i kuci dosao sa zakasnjenjem, izbezumljen. Iako ih je autobus pokupio iz skole, nastavnica ih je autobusom vratila samo do obliznje stanice i ostavila. On nije prepoznao gde je i proveo je vreme kod jednog drugara dok je doslo vreme za skolu, odakle se znao vratiti kuci! Mi smo bili sokirani da nastavnica nije decu vratila u skolu odakle su posli i za sta smo potpisali pristanak. Nije joj palo na pamet da novodosli ucenik ne zna gde je! A to je samo vrh ledenog brega kroz sta smo prosli za godinu dana "skole" ovde. Ovde ne pomaze kozmetika, ceo sistem se mora menjati!
Tekst udara kao malj. Ali, nema mesta patetici. Roditeljima nema utehe. Nema za njih andjela. Onaj jedan, koji je za njih postojao otrgnut im je nepravdom.I, sva nasa naklapanja to nicim ne mogu da izmene. Treba da povratimo ljudskost u nama, da smanjimo neopisivu kolicinu bahatosti koja raspojasana tutnji ovom zemljom svuda i na svakom mestu. Evo, te Divcibare su jedno lepo, pitomo mesto za odmor i uzivanje. Sta je, osim bahatosti, moglo da motivise na tu brzinu uskim planinskim putem, sa malim detetom u kolima. A trebalo je tuda voziti samo malo pazljivije, jer tu uvek ima setaca, i, danas bi bar dve porodice bile i danas srecne.
E kakvo djubre moras da budes pa da se vadis na kocnice...A one ispravne...Ugasis jedno nevino bice,jedno detinjstvo i zivot koji je tek pocinjao...Zbog nepaznje,mobilnog telefona ili neceg treceg...Sam Bog zna cega...Najgora moguca sudbina za roditelje...Ne daj Boze nikome...
Dirljiv tekst,ali sta sad? Da ne pustamo decu iz kuce... Moze isto tako da izadje napolje ispred zgrade i da pogine,da se desi nesreca... Ja imam klinca i naravno da razmisljam o ovakvim sranjima,ali nije ni resenje da sedi kuci po ceo dan!!! Jednostavno,ovakve stvari se desavaju i nikad nazalost nece ni prestati...
renata
Jednom sam dopustila na uporno nagovaranje uciteljice da mi sin ode na rekreativnu u Becice. Posle tri dana nisam mogla izdrzati, spakovala sam se i otisla tamo. Sin mi se zalio da ga je prethodni dan jedan decak drzao pod vodom i verovatno bi se udavio da nije naisla jedna devojcica koja ga je spasla. Za to vreme uciteljice su se suncale i nisu imale pojma sta se desava.
Podelite komentar
Bane
Povratnici smo iz inostranstva i deca nam od prosle godine idu u skolu u Beogradu. Prvih dana skole mladji sin (12) je isao na sajam nauke sa razredom i kuci dosao sa zakasnjenjem, izbezumljen. Iako ih je autobus pokupio iz skole, nastavnica ih je autobusom vratila samo do obliznje stanice i ostavila. On nije prepoznao gde je i proveo je vreme kod jednog drugara dok je doslo vreme za skolu, odakle se znao vratiti kuci! Mi smo bili sokirani da nastavnica nije decu vratila u skolu odakle su posli i za sta smo potpisali pristanak. Nije joj palo na pamet da novodosli ucenik ne zna gde je! A to je samo vrh ledenog brega kroz sta smo prosli za godinu dana "skole" ovde. Ovde ne pomaze kozmetika, ceo sistem se mora menjati!
Podelite komentar
Ocajna
Tekst udara kao malj. Ali, nema mesta patetici. Roditeljima nema utehe. Nema za njih andjela. Onaj jedan, koji je za njih postojao otrgnut im je nepravdom.I, sva nasa naklapanja to nicim ne mogu da izmene. Treba da povratimo ljudskost u nama, da smanjimo neopisivu kolicinu bahatosti koja raspojasana tutnji ovom zemljom svuda i na svakom mestu. Evo, te Divcibare su jedno lepo, pitomo mesto za odmor i uzivanje. Sta je, osim bahatosti, moglo da motivise na tu brzinu uskim planinskim putem, sa malim detetom u kolima. A trebalo je tuda voziti samo malo pazljivije, jer tu uvek ima setaca, i, danas bi bar dve porodice bile i danas srecne.
Podelite komentar
Dragica
Saucesce porodici tuga velika
Podelite komentar
HAna
Anđele mali počivaj u miru
Podelite komentar
Peca
E kakvo djubre moras da budes pa da se vadis na kocnice...A one ispravne...Ugasis jedno nevino bice,jedno detinjstvo i zivot koji je tek pocinjao...Zbog nepaznje,mobilnog telefona ili neceg treceg...Sam Bog zna cega...Najgora moguca sudbina za roditelje...Ne daj Boze nikome...
Podelite komentar
ZOKA
Jaoooo,tuge andjeo mali,imali sta tuznije nego kad roditelji ispracaju dijete na vjecni pcinak..ja to dobro znam,taj bol nikad ne prestaje.
Podelite komentar
Covek
Gospode,podaj dusici malog andjela rajski mir!
Podelite komentar
X
Ljudi! da li smo mi normalni...
Podelite komentar
Gavran
Dirljiv tekst..jadnicak mali cuvace ga andjeli
Podelite komentar
Galiot
@Gavran
Dirljiv tekst,ali sta sad? Da ne pustamo decu iz kuce... Moze isto tako da izadje napolje ispred zgrade i da pogine,da se desi nesreca... Ja imam klinca i naravno da razmisljam o ovakvim sranjima,ali nije ni resenje da sedi kuci po ceo dan!!! Jednostavno,ovakve stvari se desavaju i nikad nazalost nece ni prestati...
Podelite komentar