Kako se jedna rekreativna nastava pretvorila u košmar svakog roditelja: Poslali dete na izlet, a dobili ga nazad u kovčegu
Svaki put kad deca odu na ekskurziju, roditelji premru od straha
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
renata
Jednom sam dopustila na uporno nagovaranje uciteljice da mi sin ode na rekreativnu u Becice. Posle tri dana nisam mogla izdrzati, spakovala sam se i otisla tamo. Sin mi se zalio da ga je prethodni dan jedan decak drzao pod vodom i verovatno bi se udavio da nije naisla jedna devojcica koja ga je spasla. Za to vreme uciteljice su se suncale i nisu imale pojma sta se desava.
Bane
Povratnici smo iz inostranstva i deca nam od prosle godine idu u skolu u Beogradu. Prvih dana skole mladji sin (12) je isao na sajam nauke sa razredom i kuci dosao sa zakasnjenjem, izbezumljen. Iako ih je autobus pokupio iz skole, nastavnica ih je autobusom vratila samo do obliznje stanice i ostavila. On nije prepoznao gde je i proveo je vreme kod jednog drugara dok je doslo vreme za skolu, odakle se znao vratiti kuci! Mi smo bili sokirani da nastavnica nije decu vratila u skolu odakle su posli i za sta smo potpisali pristanak. Nije joj palo na pamet da novodosli ucenik ne zna gde je! A to je samo vrh ledenog brega kroz sta smo prosli za godinu dana "skole" ovde. Ovde ne pomaze kozmetika, ceo sistem se mora menjati!
Ocajna
Tekst udara kao malj. Ali, nema mesta patetici. Roditeljima nema utehe. Nema za njih andjela. Onaj jedan, koji je za njih postojao otrgnut im je nepravdom.I, sva nasa naklapanja to nicim ne mogu da izmene. Treba da povratimo ljudskost u nama, da smanjimo neopisivu kolicinu bahatosti koja raspojasana tutnji ovom zemljom svuda i na svakom mestu. Evo, te Divcibare su jedno lepo, pitomo mesto za odmor i uzivanje. Sta je, osim bahatosti, moglo da motivise na tu brzinu uskim planinskim putem, sa malim detetom u kolima. A trebalo je tuda voziti samo malo pazljivije, jer tu uvek ima setaca, i, danas bi bar dve porodice bile i danas srecne.