Kako se jedna rekreativna nastava pretvorila u košmar svakog roditelja: Poslali dete na izlet, a dobili ga nazad u kovčegu
"Napraviš ga i rodiš zdravog i pravog, gajiš i vaspitavaš deset godina, predaš u ruke učiteljima i vaspitačima, a oni ti ga vrate u mrtvačkom kovčegu." Poslednje reči koje si tom detetu rekao su: jedi i čuvaj dobro pare, ne troši ih na gluposti. I prebacuješ sebi do kraja života (ako se ono što sledi posle smrti deteta može životom zvati), što mu nisi rekao nešto drugo. Kao da si ti, roditelj, mogao znati da će to biti poslednji put da ga vidiš. Da će ga neko pokositi autom i ubiti.
A bar dva puta godišnje, kao roditelj, puštao si to dete na ekskurzije raznog tipa. Odvajao basnoslovne sume novca, jer nisi hteo da ga izdvajaš iz društva. Jer nisi hteo da mu se rugaju. Jer su ti garantovali da je tvoje dete bezbedno.
Tri moguća scenarija koja su dovela do nezapamćene nesreće na Divčibarama (FOTO SA LICA MESTA)
I nije čak bitno ni ko je kriv: vozač koji, iz bilo kog razloga, nije mogao da se zaustavi kada mu se 10-godišnji dečak našao na putu, učitelj koji, takođe, nije mogao da uradi ništa ili neka viša sila koja je odlučila da to dete, te sekunde, prestane da diše.
Roditelju to nije bitno jer će se do kraja života, dok ga ima, kajati i kriviti sebe što je svoje mezimče, najvrednije što ima, prepustio u ruke nekim stranim ljudima i sudbini. Što on nije bio tu da ga zaštiti. Jer on, roditelj, siguran je da se to ne bi desilo da je bio u blizini.
Jedna obična ekskurzija tako postane košmar jednog roditelja i obeleži ga zauvek.
Sutra će, kada bezvoljno bude šetao gradom, i kada pomisli da se donekle oporavio, naići na grupicu dece (ne starije od 3-4 godine) kako u koloni prelaze ulicu na najprometnijem pešačkom i skameniti se. Čuće vrisku osnovaca na gradskom šetalištu dok kupuju suvenire i setiti se svega.
Vozač "tojote" Vladimir V. (43) iz Beograda nije mogao da se zaustavi kada je na Divčibarama naleteo na grupu osnovaca i pokosio decu. On je skrenuo s puta na trotoar i jurnuo pravo na kolonu dece, iako mu je učiteljica očajnički mahala ne bi li ga zaustavila.
U ovoj teškoj saobraćajnoj nesreći dve devojčice T.S. (10) i V.T. (10) zadobile su lakše telesne povrede i prebačene su u bolnicu u Valjevu, a poginuo je Aleksa Dimitrov (10).
Vozač je u policiji rekao da su mu otkazale kočnice, a posle tehničkog pregleda utvrđeno je da je "tojota" imala ispravne kočnice.
Vladimir je pritvoren zbog teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja, a roditelji malog Alekse psihički su "pritvoreni" do kraja života.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Gavran
Dirljiv tekst..jadnicak mali cuvace ga andjeli
Podelite komentar
Ocajna
Tekst udara kao malj. Ali, nema mesta patetici. Roditeljima nema utehe. Nema za njih andjela. Onaj jedan, koji je za njih postojao otrgnut im je nepravdom.I, sva nasa naklapanja to nicim ne mogu da izmene. Treba da povratimo ljudskost u nama, da smanjimo neopisivu kolicinu bahatosti koja raspojasana tutnji ovom zemljom svuda i na svakom mestu. Evo, te Divcibare su jedno lepo, pitomo mesto za odmor i uzivanje. Sta je, osim bahatosti, moglo da motivise na tu brzinu uskim planinskim putem, sa malim detetom u kolima. A trebalo je tuda voziti samo malo pazljivije, jer tu uvek ima setaca, i, danas bi bar dve porodice bile i danas srecne.
Podelite komentar
Peca
E kakvo djubre moras da budes pa da se vadis na kocnice...A one ispravne...Ugasis jedno nevino bice,jedno detinjstvo i zivot koji je tek pocinjao...Zbog nepaznje,mobilnog telefona ili neceg treceg...Sam Bog zna cega...Najgora moguca sudbina za roditelje...Ne daj Boze nikome...
Podelite komentar