Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Nada
Zena od 70 godina nije baka vec starija zena.Pretpostavljam da je bila pokretna i da joj je iznenada pozlilo.
Neki tamo
Mozda je baka sama pala sto se tice toga oko kuce nekog nasledstva tu mora postojati razumevanje nmg ja sutra da ocekujem od deteta da me cuva a ja bio skot sve ima svoje....
Ružica
Brinula sam o suprugovom dedi (tj svekrvinom očuhu) njegove poslednje 4 godine života, posle šloga. Imala sam samo 24 godine, jedno dete od 1,5 godine i drugo dete u stomaku, kada je dedica došao kod nas (nisam imala ništa da nasledim od njega,samo njegova radnička penzija). Svekrva nije mogla da preuzme brigu o njemu zbog bolesne ćerke koja je išta na dijalizu svaki drugi dan, a imala je sina od 7 godina. Posle je svekrva doživela šlog i pala u kolica... svojih poslednjih 5 godina je provela kod mene, bez da je stala na noge. Prošle su opet nekoliko godina pauze, onda je moja mama došla kod mene i provela poslednjih 8 godina samnom. Sve sam ih odnegovala sa puno ljubavi i dala sve od sebe da im olakšam život . Nije dužnost države da brine o njima, niti nekog drugog, nego naša... jednog dana ćemo i mi biti stari, a da li ćemo zaslužiti da nas tada neko pogleda i pomogne nam, ako smo ceo život gledali samo svoj interes. Danas, kada više ne brinem o starima, moj život i svo vreme posvećujem unučicama, koje sam tako reći odhranila, jer sin i snajka rade. Po ceo dan su kod mene i nije mi teško da kuvam za nas sedmoro, da radim preko interneta puno radno vreme i čuvam unučice... da ih razvozim u školu, u muzičku školu, da vraćam malenu iz vrtića... Kada je život ispunjen radom za druge, onda imamo zadovoljstvo i davanjem ljubavi i brige, dobijamo mnogo više nego kada mislimo samo na sebe!