Marina Andrejić i posle 8 godina veruje da joj je sin živ: Čekam da se pojavi na vratima. Ja ga nisam ubila, sigurna sam da su ga sklonili od mene

- Ja ga nisam ubila, naterali su me da priznam zločin i nevina sam dve godine provela u zatvoru, a mog deteta još uvek nema - priča Marina Andrejić osam godina posle misterioznog nestanka Đorđa Andrejića (13). Dodaje da ne prođe ni dan, a da se ne zapita da li je Đorđe među živima ili mrtvima.

- Ne znam da li da detetu palim sveću. Ipak, čekam i nadam se da će mi se jednog dana pojaviti na vratima. Kažu da me u depou suda čeka lobanja da je sahranim, a čija je to glava bila, moje dete je imalo celo telo, a i ta lobanja nije njegova, to je potvrdila i njegova zubarka - kaže Marina.

Preporučujemo

MARINA ANDREJIĆ: Naterali su me batinama da priznam ubistvo sina!

Marina Andrejić iz Majilovca sada ima 45 godina. Optužena je da je u julu 2010. motikom ubila sina Đorđa (13). Bio je to slučaj koji je šokirao Srbiju, a Marina je tada označena kao čedomorka. Međutim, u julu 2012. godine Apelacioni sud oslobodio ju je krivice usled nedostatka dokaza i ona je posle 703 dana izašla iz pritvora.

Osam godina kasnije Marina kaže da u njoj još uvek živi nada da joj je dete živo.

- Ja ga nisam ubila, njegovo telo do danas nije pronađeno. U šta da verujem? A imam razloga i da verujem da ga je neko namerno sklonio od mene. On je bio maza, išao je i ljubio sve redom. Mene, sestru, tatu... Od dana kada je nestao, moj život se okrenuo naopako. Bez deteta mi se ne živi, ali živa u grob ne mogu. Ne dao bog nikome ovako nešto.

Prisećajući se kobnog dana kada je Đorđe nestao, kaže da su svi nju krivili jer je poslednja bila s detetom.

Foto: Telegraf

- Suprug, svekrva, njihova familija, svi su mi govorili da sam kriva što sam izgubila dete. Ubrzo sam uhapšena. Na silu su me naterali da priznam nešto što nisam uradila. Već sam u pritvoru bila okarakterisana kao čedomorka - objašnjava.

Prema njenim rečima, neke žene su u zatvoru čak i fizički nasrtale na nju i čupale joj kosu.

- Obilazio me je suprug Dejan. Kad god bi došao, plakali bismo zajedno. Donosio mi je pisma od mlađe ćerke Anđele. Međutim, nakon Dejanove smrti njegova familija je okrenula i nju protiv mene. Napunili su joj glavu kako sam prodala njenog brata. Dete je bežalo od mene. Pomirile smo se nakon četiri godine, kada je trebalo da slavi punoletstvo. Zagrlila sam je kao da je prvi put grlim - priča Marina.

Navodi da ima razloga da sumnja da je familija pokojnog supruga odgovorna za nestanak dečaka.

- Znali su da će Dejan ubrzo da umre, a da ću ostati s decom u kući - priča ona.

Foto: Milena Đorđević

Nakon svekrvine smrti usledila je borba za kuću u Majilovcu u kojoj je živela sa suprugom Dejanom, koji je umro pet meseci nakon dečakovog nestanka.

- Uspele smo i kuća je sad moja i Anđelina. Ima onih koji još uvek veruju da sam ubila sina. Dobila sam dva miliona dinara, od toga živimo. I taj je novac je pri kraju, ne znam šta ću posle - objašnjava Andrejićeva.

NEMA TELA, NEMA UBISTVA

Marinin sin Đorđe je 22. jula 2010. pošao u baštu s majkom. Kada se povredila motikom po nozi, dečak je krenuo po pomoć i tada je nestao. Marina je osuđena na 20 godina zatvora zbog ubistva, ali je posle oslobođena. Dečakovo telo još nije nađeno.

U pritvoru je provela 703 dana i sada traži odštetu od 16 miliona dinara. Isplaćeno joj je 2 miliona dinara.

(Telegraf.rs)