Hitna prolazila kroz Dimitrija Tucovića, pa zatekla horor scenu: Tela "prosuta" po kolovozu, prolaznici ne reaguju!

A ja se čudim što kod nas u zgradi niko neće zimi da očisti sneg ili promeni sijalicu u hodniku.Narod je otupeo i ogrezao u sebičluku i nekulturi.Svi imaju bar po jedan mobilni telefon,gde su ovi iz pekare i svi ostali koji su bili prisutni da pozovu hitnu pomoć?Sramota do neba...

Ja sam dođoš u Beogradu. Imam navike grada iz koga sam došao, one podrazumevaju i ljudskost. Kad god sam u zgradi želeo nekome da pomognem, stari Beograđani su odbijali uz opasku da je to malograđanski mentalitet. Kada je stari bračni par (roDženi BeograDžani) imao problema, muž je pretukao ženu, pozvao sam policiju, pokušao da je zaštitim, odbila je pomoć, kaže da je to mešanje u njihov život. Jedino ja čistim dvorište od snega, ispred zgrade, menjam sijalice u hodniku, očistim i ne znam čiji otpad... Umesto hvala, kažu mi dođoš. Posle 30 god života u Bg, počeću da ličim na njih, ali ljudskost ne mogu da izgubim. Uvek pomognem čoveku u nevolji. Za mene je ovo nepojmljivo.

Ja sam pre dva meseca isla sa terapije, kolena me bole, ruke mi se oduzimaju i nisam sigurrna na svojim nogama. Kako sam se priblizavala autobuskoj stanici u Barajevu, ja sam pala i sva se razbila, da je naisao autobus zgazio bi me. Jedva sam ustala, ne mogu na kolena da se oslonim, morala sam da legnem da bih ustala. Niko nije prisao da mi pomogne iako je bila puna stanica ljudi. Decko je prolazio pored mene od svojih 13 - 14 godina i pitao me kako sam. Naravno nije mogao da me podigne ipak je dete, a rekla sam mu da sam dobro. Mogao bih covek da umre na ulici, oni bi rekli, ma pusti ga pijan je. Eto toliko o solidarnosti ljudi