Profil pedofila u Srbiji: Koliko godina imaju ovi monstrumi, čime se bave i da li ponavljaju stravična dela nad decom?

Seksualni prestupnici su uglavnom mlađi i sredovečni muškarci, a istraživanja govore da najčešći počinioci tih dela imaju 17 i 30 godina, dok su oni koji zlostavljaju decu nešto stariji, navela je psiholog Maja Novković.

Srbija puna "sajber jazbina" u kojima se kriju pedofili: To može biti bilo ko - sveštenik, doktor, seljak! Čuvajte decu, i nikako im ne otvarajte profile na Fejsbuku

Preporučujemo

Na konferenciji "Bezbednost i odgovornost 2017" u organizaciji Fondacije Tijana Jurić ona je ukazala da je broj seksualnih delikata mnogo veći od onog koji je poznat iz statističkih pokazatelja.

U saopštenju Fondacije, koja se bori za uvođenje doživotne kazne zatvora za ubice dece, navodi se da Novakovićeva radi u zatvoru "Sremska Mitrovica" na tretmanima resocijalizacije osuđenika.

- Pedofila ima u svim profesijama, u svim slojevima društva i uglavnom su to osobe koje su deci bile bliske. Što se tiče recidiva (ponavljanja istog krivičnog dela), kod ove vrste prestupnika on je manje zastupljen nego kod drugih vrsta krivičnih dela - navela je Novakovićeva na pomenutoj tribini.

Prema njenim rečima, seksualni prestupnici po pravilu nisu povratnici, što znači da i kada dođe do recidiva kod ove vrste prestupnika, oni vrše raznovrsna krivična dela, ne samo krivična dela protiv polne slobode.

Kako je ukazala, istraživanja pokazuju da što ranije krenu da vrše krivična dela protiv polne slobode, veća je verovatnoća da će kasnije imati recidiv u vršenju tih krivičnih dela.

Osvrućići se na pitanje uvođenja kazne doživotnog zatvora, Novković je navela da bi tu trebalo voditi računa o nekoliko stvari, navodi se u saopštenju Fondacije Tijana Jurić.

Foto: Promo

Novakovićeva smatra da s jedne strane treba potražiti odgovor na pitanje da li će se neko promeniti ili ne nakon izdržane kazne od 40 godina, kao i da li će doživotna kazna preventivno delovati na buduće izvršioce teških ubistava.

- S druge strane, realno je da razmišljamo o tome šta da radimo sa onim ljudima koji dođu do kraja kazne, kada treba da ih otpustimo sa izdržavanja, a mi i dalje procenjujemo da su oni visoko rizični - rekla je Novković.

Ona je takođe ukazala da iako u javnosti postoji opšte uverenje da u zatvoru borave psihopate, istraživanja pokazuju da u zatvorima ima ljudi sa izraženim psihopatskim crtama ličnosti, ali ne u onoj meri o kojoj mislimo i ne više nego što ih ima na slobodi.

- Kada ovi ljudi sa takvom strukturom ličnosti vrše krivična dela, ta krivična dela - posebno kada su u pitanju seksualni delikti i ubistva, imaju određene specifične karakteristike - a to su kontrolisana agresivnost. Uglavnom se krivična dela vrše proračunato i postoji umišljaj pri njihovom vršenju - navela je psiholog.

Printskrin: Youtube/Dnevni Avaz

Odgovarajući na pitanje da li je moguće da osobe koje počine krivično delo teško ubistvo, mogu da se promene, odnosno resocijalizuju, Novakovićeva je navela da je resocijalizacija proces, korigovanje društveno prihvatljivog ponašanja, a tretman je jedan deo te resocijalizacije.

Ona je takođe rekla da je situacija u zatvorima teška, te da zaposlenima posao otežava izuzetno veliki broj osuđenih lica, jer u proseku na jednog službenika tretmana dolazi po 100 do 120 osuđenih lica.

Povodom dileme da li može da se promeni neko od ljudi koji se nalaze na izdržavanju kazne zatvora od 40 godina, Novakovićeva je navela da je promena proces a ne događaj, te da činjenice pokazuju da se neki ljudi promene, a neki ne, kao i da ima onih koji se promene na gore.

- Ključni faktor promene jeste motivacija za promene, uz postojanje kapaciteta. Motivacija za promenom može biti strah od povratka u zatvor, međutim kako izađu iz zatvora ovo osećanje postaje sve slabije a rizično ponašanje sve primamljivije. Neki naučnici tvrde da, kako vreme prolazi, strah od kazne više nema tu ulogu motivatora u promeni ponašanja - naglasila je psiholog.

Foto-ilustracija: Profimedia/imageBROKER

Međutim, kako je istakla, nova istraživanja pokazuju da ima razloga za optimizam, odnosno da se psihopatske crte mogu menjati u toku psiholoških tretmana.

Prema tim istraživanjima, mali je procenat onih koji reaguju negativno na tretman, a dosta bolji rezultati postižu se na mlađem uzrastu kod adolescenata.

- Problem u radu sa ovim klijentima jeste to što su često sa psihopatskom strukturom ličnosti udružene i neke druge simptomatologije, poput drugih poremećaja ličnosti - rekla je na kraju Novković.

U saopštenju fondacije Tijana Jurić se dodaje da većina stručnjaka zastupa stav da nakon izvršene kazne, resocijalizacija i sve što se postigne tretmanom tokom boravka u zatvoru, ne bi trebalo da prestanu, već da pređu u proces koji bi se nastavio i na slobodi.

(Telegraf.rs / Tanjug)