SMRTNA KAZNA: Zašto su jedni za, a drugi protiv? (VIDEO)

U jeku neverovatnog užasa i zločina koji je zadesio Srbiju, ljudi su počeli da vode ozbiljne razgovore i rasprave o uvođenju smrtne kazne u našu zemlju.

Ideja postoji već duže vremena, ali ubistvo male, nevine devojčice Tijane Jurić, razbuktalo je javnost i podstaklo ideju da bi smrt bila pravo rešenje za monstrume koji oduzimaju tuđe živote.

Preporučujemo

Međutim, da li je baš tako?

Oduzimanje tuđeg života, kao krajnja i najstrožija kazna , pojavila se još u plemenima i zajednicama koje su živele hiljadama godina unazad.

Nastala je iz krvne osvete, tako što je dozvoljavala da se porodica ubijenog osveti drugoj zajednici, što je često znalo da dovede do sukoba koji se nikada ne bi završavali.

Kazna se u periodu oko 2000 godina pre naše ere prmenjivala u slučajevima homoseksualnosti, incesta, ubistva sa namerom, fizičkog zlostavljanja roditelja, vračanja i preljube. Od tada, pa do danas, ona i dalje postoji, kao što postoji i veliki broj ljudi koji je podržava i veruje da je njeno sprovođenje opravdano.

Metode egzekucije su različite, od giljotine (odsecanja glave), koje su učestale u Iraku i Saudijskoj Arabiji, preko električne stolice u SAD-u, streljanja u Kini, Somaliji, Belorusiji,  vešanja u Singapuru, Japanu, Egiptu...

Tokom istorije, poznato je i spaljivanje na lomači, žena za koje je smatrano da su veštice. U želji da se ova kazna izvrši na što "humaniji način", moderno vreme je donelo smrtonosne injekcije, gasne komore...

Ovo su neke od najsurovijih smrtnih kazni, koje su primenjivane kroz istriju širom sveta.

Koja god metoda smrtne kazne bila u pitanju, ona uvek povlači dve strane, koje zastupaju različito mišljnje, kako u svetu, tako i kod nas. Postoje oni koji su pobornici ovakog čina, ali postoje i ljudi koji ne dele to mišljenje, smatrajući ovu kaznu krajnje nehumanom.

Telegraf je istražio koji su to argumenti za i protiv smrtne kazne, kojima se ljudi najčešće vode.

Sa jedne strane su oni koji podržavaju ovakvo kažnjavanje.

1. Princip "Oko za oko, zub za zub", još uvek je veoma prisutan među Srbima i vodi poreklo iz Hamurabijevog zakonika. Prema ovom načelu, onaj ko ubije, treba da bude ubjen, odnosno, zaslužuje da mu se vrati istom merom. Mnogo osoba veruje da je na ovaj način pravda zadovoljena.

2. Što oštrija sankcija, manje kriminala. Pojedinci koji čine gnusna dela, će se plašiti da ih izvedu, ukoliko postoje velike i strašne kazne koje će ih sačekati. Zato oni koji propagiraju ovakve stavove smatraju da je ovaj način dobar za rešavanje društenih problema.

3. Uradiću ti isto što i ti meni - slika slična onoj iz Dušanovog zakonika. Osvetoljubivost i isterivanje pravde, terajući krivca da pati, na način na koji se veruje da je zaslužio.

4. Elminacija i smanjenje stope kriminala- nekolicina ljudi misli da će smrtna kazna sa sobom povući i druge vrste sankcija, što će umanjiti ne samo zločine poput ubistva i silovanja, već i sitnije kriminalne radnje.

Sa druge strane, postoje protivnici ovakve kazne. Oni se vode potpuno suprotnim argumentima.

1. Ko je čovek da bilo kome oduzme život? Ovo je vrlo često pitanje koje se postavlja i ide u korist onima koji su protiv ovako rigoroznog kažnjavanja.

2. Kako neko može da odužme nečiji život,kada nije u direktnoj vezi sa prestupnikom? Ovo znači da ljudi veruju da onaj ko odlučuje o nečijoj smrti, pre svega mora dobro poznavati ličnost kojoj se sudi, kao i razloge i psihičko stanje kriminaca, što nije slučaj.

3. Osuđivanje nevinih na smrt! Možda najjači i najuverljiviji argument, s obzirom da statistika pokazuje da prvostepeni i drugostepeni organi u čitavih 30% znaju da donesu odluku koja se kasnije ispostavi kao pogrešna. Slanje nevine osobe na električnu stolicu jednak je činu ubistva, prema verovanjima ljudi koji su protiv smrtne kazne.

4. Posle smrti nema povratka! Ovo je jedina kazna koja je nepovratna. Dok se zatvorenicima u ćelijama pruža šansa da se resocijalizuju i uvide svoje greške, ovde je presuda takva da jednostavno nema nazad.

Širom sveta, kao i kod nas, ljudi podržavaju ili osuđuju kaznu koja oduzima život, na bilo koji način. U nekim zemljama, ona je ukinuta, dok je u drugim i dalje na snazi.

Šta vi mislite, treba li postojati smrtna kazna ili ne?

(D. Č.)