EU: Bez dogovora lidera EU o cenama energije

Posle dve runde pregovora koji su trajali satima, lideri su konačno odustali od planova da usvoje zajedničku izjavu o energetici, pri čemu se zemlje članice ne slažu oko uzroka skoka cena.

Od leta, cene prirodnog gasa širom sveta su skočile. Evropske zemlje se oslanjaju na uvoz da bi zadovoljile svoje potrebe za gasom.

Preporučujemo

Ali sa snažnijim ekonomskim oporavkom od očekivanog, manjim snabdevanjem iz Rusije i velikom potražnjom u Kini, cene gasnih fjučersa su dostigle rekordne visine, dostižući 130 evra po megavat-satu na holandskom čvorištu TTF, evropskom referentnom tržištu.

Na prethodnom samitu EU u oktobru, zemlje članice su se dogovorile o nizu nacionalnih mera za ublažavanje efekata za najugroženije građane.

Grupa uglavnom istočnoevropskih država članica na čelu sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim okrivila je sistem trgovine emisijama CO2 bloka za visoke cene električne energije.

Moravjecki je to ocenio kao "evropski porez na energiju“.

Podržao ga je odlazeći češki ministar energetike Karel Havliček koji takođe želi da EU suspenduje ETS, ali njih nije podržala većina država članica.

Uz dozvole koje su porasle na preko 90 evra, Francuska, Mađarska i Letonija su zahtevale od Brisela da pojača svoj nadzor nad tržištem CO2.

Evropska uprava za hartije od vrednosti i tržišta (ESMA) nije pronašla dokaze o nelegalnim tržišnim špekulacijama na tržištu EU za trgovinu CO2, ali su francuski predsednik Emanuel Makron i bugarski predsednik Rumen Radev kritikovali izveštaj, tražeći od komisije da nastavi sa analizom.

ESMA je prošlog meseca odbacila navode o zloupotrebama u trgovini emisijama, rekavši da su ekonomski i politički faktori izazvali rast cena.

Međutim, istraživači sa Instituta za istraživanje uticaja na klimu u Postdamu predložili su nove alate za otkrivanje špekulacija i pozvali EU da razmotri njihovu upotrebu.

Španija je takođe izrazila zabrinutost zbog visokih cena, ali je smatrala da je dovođenje u pitanje sistema ETS neprihvatljivo i umesto toga predložila je da bi Evropa trebalo da „revidira strukturu određivanja cena unutar evropskog energetskog tržišta“.

Ali grupa država članica na čelu sa Nemačkom ponovo je odbacila pozive na tržišne reforme.

- Unutrašnje energetsko tržište služi svojoj svrsi, ali mora biti otpornije - napisala je estonska premijerka Kaja Kalas na Tviteru.

- Postoji nedostatak interkonekcija, nedostatak otpornosti i sigurnosti mehanizama snabdevanja. Rešenje: povećati kapacitet obnovljive energije i smanjiti zavisnost od fosilnih goriva.

Nepremostivim se pokazalo i pitanje da li nuklearna energija treba da bude uključena u taksonomiju bloka za zelene investicije.

Francuska i niz drugih zemalja guraju Evropsku komisiju i druge zemlje članice da označe ovaj izvor energije kao zeleni. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen trebalo bi da odluči o tom pitanju pre kraja godine.

Ali zemlje predvođene Nemačkom i Austrijom se protive. Novi nemački kancelar Olaf Šolc i Makron održali su zajedničku konferenciju za štampu kako bi ublažili spor.

- Razgovarali smo o tome poslednjih dana, a nastavićemo i narednih dana, da pronađemo dobar francusko-nemački kompromis, ali koji nije uslov za ono što ostaje delegirani akt komisije - rekao je Makron.

Šolc je u međuvremenu priznao da Nemačka verovatno neće moći da zaustavi francuski pritisak za nuklearnu energiju.

- Francuska ide drugačijim putem od Nemačke. I druge zemlje takođe - rekao je on.

- Zato je važno da možete da pratite svoje staze i da istovremeno ostanemo zajedno širom Evrope - dodao je on.

Izvor: euobserver.com