Koji je plan za granične prelaze u Srbiji? Znate li da kamioni potroše 26 miliona časova da pređu sa jedne na drugu stranu (FOTO)

Vrednost radova na izgradnji i rekonstrukciji novih graničnih prelaza u Srbiji premašiće ove godine cifru od 19,3 miliona evra, a cilj ovih investicija je rešavanje problema dugog zadržavanja, najčešće teretnih vozila prilikom izlaska iz zemlje, odnosno njihovog ulaska u Evropsku uniju.

Slike kilometarskih kolona sa terena često stvaraju utisak da srpski graničari ne rade dovoljno brzo, što prema rečima Veselina Miloševića, zamenika direktora Uprave carine, nije tačno, već, kaže, problem nastaje "sa druge strane", odnosno kod graničara u EU.

Preporučujemo

Pripadnici Uprave carina, ali i drugih službi koje rade na graničnim prelazima u Srbiji, problem vide u nedovoljnoj propusnoj moći graničnih službi, pre svih, Mađarske, Hrvatske, a od nedavno i Rumunije.

Transportna industrija Srbije, kamioni, šleperi i prevoznici, zbog dugog zadržavanja na granicama trpe značajnu štetu.

- Činjenica je da carinski postupak ne doprinosi gužvama, odnosno dugom čekanju, jer traje minimalno. Propusna moć na našoj strani zavisi u najvećoj meri od suprotne, koliko su oni spremni i voljni i koliko mogu da prihvate kamiona - objašnjava Milošević.

Protekle nedelje, kada je u Subotici održana zajednička sednice dve vlade, mađarske i srpske, srpski carinici su imali sastanak s kolegama iz te države. Predstavnicima mađarske delegacije, oni su predložili da produže radno vreme na prelazima.

Takođe, izneta je ideja da se prazni kamioni koji izlaze iz Srbije preusmeravaju na granične prelaze ka Mađarskoj, a koji u tom trenutku nisu opterećeni saobraćajem...

Milošević: Propusna moć na našoj strani zavisi u najvećoj meri od suprotne, Foto: Telegraf/Dušan Joksič

- Čekamo odgovor Mađara - kaže Milošević i ističe da su ovi predlozi potreba transportne industrije Srbije.

POJAČANE KOTROLE ZBOG MIGRANATA

S obzirom da je granica Srbije spoljna granica Evropske unije, graničari susednih država pravdaju sporo primanje teretnjaka sa srpske strane, a često i putničkih vozila, pojačanim kontrolama koje se tiču migranata, prenosa roba, ali i opojnih sredstava.

Često navode, kaže Milošević, da imaju i problem s njihovim kompjuterskim sistemima, što dalje onemogućava brži prijem vozila iz Srbije.

Kao primer navodi nedavno zadržavanje 50 kamiona koji su na graničnom prelazu Vatin, na rumunsko-srpskoj granici, čekali na srpskoj strani osam sati da bi ušli u EU.

Kako bi se rešio deo problema, kaže Milošević, Vlada Srbije i Ministarstvo finansija ulažu napore da se prošire i izgrade novi granični prelazi.

Milošević: Činjenica je da carinski postupak ne doprinosi gužvama jer traje minimalno, Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

U februaru, podseća, otvoren je novi granični prelaz Bajmok koji je napravljen na istom mestu na kojem je bio stari, a u pitanju je jedan od osam graničnih prelaza s Mađarskom, u koji je uloženo oko dva miliona evra.

RADE SE SOT, GOSTUN, KOTROMAN...

Počela je i rekonstrukcija graničnog prelaza Sot s Hrvatskom, plan je da radovi budu završeni za oko šest meseci, što bi trebalo da rastereti prelaze kod Šida i Batrovaca.

Radovi se obavljaju i na prelazu Gostun, najvećem prelazu sa Crnom Gorom, a trebalo bi da budu završeni za oko 18 meseci.

Pored ovih prelaza, u toku je rekonstrukcija graničnih prelaza Kotroman sa BiH, u sklopu investicije izgradnje autoputa Beograd-Sarajevo i delova puta prema Sremskoj Mitrovici i Kuzminu prema Rači, a sledi rekonstrkcija prelaza Sremska Rača, odnosno mosta koji spaja Srbiju i BiH.

- Smatramo da će svi radovi doprineti da se transport putnika i robe u ove zemlje obavlja efikasnije nego što je to slučaj danas - rekao je Milošević i apelovao na vozače da tokom predstojećih praznika imaju strpljenja i koriste alternativne granične prelaze.

Foto: Tanjug/Ministarstvo finansija/Uprava carina

Koliko transportna industrija Srbije gubi vremena i novca zbog zadržavanja na graničnim prelazima sa ekonomijama regiona, pored problema koje imaju prilikom ulaska u EU, možda najbolje ilustruje podatak Svetske banke koji kaže da je na Zapadnom Balkanu potrebno pet puta više vremena da se pređe preko granice nego u mnogim zemljama Evropske unije.

Kamioni u regionu utroše 26 miliona časova - što je skoro 3.000 godina - čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu.

Međutim, očekuje se da će vreme i troškovi trgovanja na Zapadnom Balkanu biti smanjeni zahvaljujući novom projektu Svetske banke "Unapređenje trgovanja i saobraćaja na zapadnom Balkanu", čija ukupna vrednost iznosi 140 miliona dolara.

Sredstva iz kredita će se koristiti za izradu i sprovođenje mera koje će povećati transparentnost, smanjiti troškove, poboljšati saradnju raznih institucija i skratiti vreme potrebno da se trguje preko granica.

(Telegraf.rs/Tanjug)