"Država je ovim zakonom otvorila Pandorinu kutiju iz koje će da izađu i korisnici kredita u evrima sa zahtevima": Kojim dužnicima ide na ruku leks specijalis?

Predlogom Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima predviđeno je da se preostali deo duga konvertuje u evre, da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto i da se kamatna stopa ograniči na 3,4 odsto.

Nacrtom zakona je predviđeno da kamatna stopa ne može biti veća od 3,4 plus tromesečni ili šestomesečni EURIBOR, odnosno fiksna kamatna stopa ne može biti veća od 4 odsto.

Preporučujemo

U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, banka je dužna da dostavi korisničku ponudu za zaključenje ugovora. Ukoliko prihvata da se konverzija stambenog kredita izvrši u skladu sa ovim zakonom, korisnik je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema dokumenata o tome obavesti banku i sa bankom zaključi ugovor o konverziji.

Iako je najavljeno da će Nacrtom zakona biti omogućeno rešavanje problema oko 16.800 ljudi koji su zaduženi u švajcarskim francima, mnogi od njih se ne slažu sa ovom konstatacijom.

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva", kaže da oni od početka zastupaju istu tezu - nikakvi pregovori sa bankama nisu bili potrebni nakon stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS) koji je rekao da je valutna klauzula ništavna i da bi svi krediti trebalo da budu konvertovani u evre po kursu koji je važio na dan uzimanja kredita.

Donet zakon za zadužene u švajcarcima, Foto: Profimedia/INSADCO Photography

- Tražili smo da se leks specijalis ne donosi dok VKS ne formira i zvaničan stav po pitanju raskida ugovora koji donosi mnogo veću korist dužnicima nego ovaj zakon. I trenutni stav VKS donosi više nego leks specijalis - objašnjava Gavrilović.

On kaže da isplativost leks specijalisa umnogome zavisi od vrste kredita.

- Neko ko je kredit plaćao kratko i sa niskom kamatom, nemu se više isplati leks specijalis. Sa druge strane, za one koji su kredit otplaćivali dugo i kojima su rate bile visoke, njima više odgovara VKS - priča on.

Dejan Gavrilović, Foto: Medija centar Beograd

On napominje da mu nije jasno zašto se sa bankama uopšte pegovara.

- Država je ovim zakonom otvorila Pandorinu kutiju iz koje će da izađu i korisnici kredita u evrima sa svojim zahtevima. Evo, i mi ćemo sad da pozovemo korisnike kreditima u evrima da se jave, pa da se borimo i za njihova prava, a njih ima mnogo više. Neko bi možda rekao da ovo nema smisla, ali ništa do sada nema smisla, pa što ne bismo nastavili u tom maniru. Ako se država na ovaj način meša i pomaže bankama, onda nema razloga da se to ne uradi - kaže Gavrilović.

Građani koji redovno otplaćuju kredite u evrima besni su zbog povlastica koje su za sebe izborili oni koji su se zadužili u "švajcarcima".

Sada će da se bune i vlasnici kredita u evrima, Foto-ilustracija: Profimedia/Photononstop, pixabay.com

Njihov glavni argument je da je i evro skočio u odnosu na 2007. godinu, što znači da su i njima rate povećane.

U praksi je to izgledalo ovako. Na primeru kredita od 50.000 evra, 2007. godine, kada je švajcarac vredeo 55 dinara, mesečna rata građanima zaduženim u ovoj valuti iznosila je 25.750 dinara. Na isti iznos zaduženi u evrima plaćali su ratu 35.280. Tada je evro vredeo 80, a danas vredi 118. Danas, kada švajcarac vredi 105 dinara, rata je dužniku u ovoj valuti udvostručena i iznosi 54.075 dinara, dok onaj zadužen u evrima plaća nešto manje - 52.038 dinara. To znači da i jedni i drugi sada otplaćuju manje više isti iznos rate, pa ipak, samo dužnici u švajcarcima dobijaju mogućnost da je smanje.

Predsednica Udruženja građana zaduženih u švajcarskim francima, Jelena Pavlović, smatra da je današnje usvajanje leks specijalisa dobra vest za sve dužnike.  Ključni zahtevi su, kaže Pavlović, ispoštovani pa će prema njenoj oceni dužnici osetiti samo benefit leks specijalisa.

Jelena Pavlović, Foto: Medija centar Beograd

- Dobro je to što je urađeno. Bilo je potpuno besmisleno da 37.000 ljudi ide na sud. Ovo jeste rezultat kompromisa i zaista ovim zakonom svi treba da budu zadovoljni, obe ugovorne strane, čak i država - navela je ona.

Ona ukazuje da zakon nije obavezujući, da onaj ko duguje banci ne mora da dugovanje konvertuje u drugu valutu ukoliko to ne želi.

- Ipak, značajnom broju građana koji su zaduženi na 30 godina ovaj zakon omogućiće da mogu da planiraju život unapred što do sada nije bio slučaj - kaže ona.

VIDEO: Vučić iznenadio demonstrante zadužene u švajcarcima, sam i bez policije

(G. Avalić/g.avalic@telegraf.rs)