Gastarbajteri se raduju novom nemačkom zakonu, a ne znaju kakva ih tek muka čeka kada tamo stignu
Stručnjaci iz Srbije čiji su poslovi deficitarni u Nemačkoj odbrojavaju dane do 1. januara 2020. godine, kada bi na snagu trebalo da stupi zakon koji će umnogome olakšati odlazak naših ljudi u ovu zemlju. Ipak, sreću budućih gastarbajtera može da pomuti cena stanova, koji su za nekoliko godina skočili i do 80 odsto.
Svi koji trljaju dlanom o dlan i spakovanih kofera čekaju usvajanje ovog zakona, mogu neprijatno da se iznenade kada stignu u Nemačku i da shvate da ni znatno veća plata od one koju zarađuju u Srbiji, u mnogim gradovima nije dovoljna za normalan život.
Cene stanova u Nemačkoj stalno rastu usled velike potražnje, što je posebno izraženo u velikim gradovima, kao što su Minhen, Štutgart, Berlin...Upućeni procenjuju da u tim mestima plata od 1.500 evra nije dovoljna za podmirivanje troškova života, jer je samo za stan potrebno u proseku 1.100 evra.
Tako u većim gradovima Nemačke na periferiji može da se pronađe stan po ceni od 700, 800 evra, dok je za stan bliže gradu potrebno izdvojiti najmanje 1.200 evra. Čak i u Berlinu, koji je važio za jeftiniji veliki grad, u poslednje vreme cene skaču, a procena je da je u poslednjih nekoliko godina stanovanje u ovom gradu poskupelo za 87 odsto.
- Gradovi na jugu i u zapadnoj Nemačkoj važe za najskuplje za život. Na istoku i severu stanarine su nešto niže, ali i njima cene rastu poslednjih godina. Kao da to nije dovoljno, stanovi se i teško nalaze, pa budući stanari idu na intervjue kod stanodavaca, nose im prosek plate iz banke, čak se i takmiče sa ostalim potencijalnim stanarima, pa nude sve veće kirije, umesto da, kao kod nas, pokušavaju da ih spuste - priča Marko Janković (35), programer koji živi u Minhenu.
Stanovi se mahom iznajmljuju bez nameštaja, pa onaj ko ga "dobije" mora i da kupi stvari koje su mu potrebne.
- Većinu stanova vlasnici iznajmljuju potpuno prazne, a oni koji imaju sređenu kuhinju izdaju se tako što je budući stanar otkupljuje za nekoliko hiljada evra, a kada izlazi iz stana, onda on narednom stanaru "prodaje" tu istu kuhinju - objašnjava Janković.
Proces iznajmljivanja stana izgleda ovako: Prvo aplicirate kod stanodavca za gledanje stana, a onda vas on poziva da ga pogledate i to najčešće u zajedničkom terminu sa još nekoliko zainteresovanih, a za stanove u većim gradovima javlja se i nekoliko desetina ljudi.
Tada mu predajete sva potrebna dokumenta - kopiju lične karte, izvod iz kreditnog biroa, izjavu prethodnog stanodavca da ste redovno plaćali kiriju i poslednja tri obračuna plate. Na kraju čekate da vidite da li ste izabrani.
POSTOJI JEDNA JEFTINIJA OPCIJA
Ukoliko vam je skupo da sami iznajmite stan, u Nemačkoj je veoma popularna opcija zajedničkog iznajmljivanja stanova, takozvani Wohngemeinschaft ili skraćeno WG.
To znači da umesto celog stana, iznajmljujete sobu, dok su dnevni boravak, kuhinja i kupatilo zajednički i dele se sa ostalim stanarima. Ne samo što je jeftinije i što košta oko 500 evra, već je za ovakav smeštaj potrebno i manje dokumentacije, a i ne morate kupovati nameštaj.
VIDEO: Za zaposlenje u Nemačkoj vam ne treba diploma fakulteta, samo kurs jezika
(G. Avalić/g.avalic@telegraf.rs)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Buba
Koje se lazi pisu..uzas...preko samm...plata odlicna..placam normalan stan..osstaje za letovanje..zimovanje...u prodavnici ne gledam u cene.. u svakom slucaju mnogo bolje nego u Srbiji...i dosta vise sa lazima...
Podelite komentar
realno
Ne lupaj te prazne price. Stanovi u skladu sa zaradom. Ko bude isao nece uzimati stan od 1500 e nego od 500 e. Dok za koju godinu ne dodje do boljeg standarda i zarade. Bezite samo kako znate. Jer od penzije u srbiji nece te moci opstati.
Podelite komentar
Ana
Kao dr medicine sa visegodisnjim iskustvom ,sedim kod kuce .Posla nema .Dakle ,neka svako ide za svojim hlebom i srecom .Zivela sam neko vreme blizu Dizeldorfa ,stan sa komunalijama je bio oko 250 e .Cene u megamarketima smesne .Sve je uredjeno ,sve reciklirate.Narod je kulturan i fin .Sigurno necete u Srbiji raditi za "cetres "hiljada a odgovorni za medicinski i nemedicinski deo.Desilo mi se da sam imala urgentnu, po zivot rizicnu situaciju, lokalni dom zdravlja nije imao ni kiseonik koji mi je tada bio preko potreban kao osnova terapije.Mokri cvor,prirodnu ventilaciju ...ruke sam prala dezinfekcionim sredstvima .Ambulanta bez prozora .O cemu dalje da pricamo.A zivot sam svoj ostavila na medicini.Moja podrska svima koji idu "preko".
Podelite komentar