Da li Srbija treba da se raduje pozitivnim pokazateljima BDP i smanjenju nezaposlenosti? Bosanci kažu da bi radije plakali

Broj novih radnih mesta i rast BDP omiljena su tema ekonomista, medija, političara... Čim se spomene da su ove dve stavke pozitivne, smatra se da napredujemo ili, makar, ne stagniramo. Međutim, bosanski analitičari su na primeru sopstvene zemlje koja ima određeni rast objasnili da "ne treba da slave, nego treba da plaču i da se zabrinu".

Situacija u Srbiji je, ipak, jedna od boljih u regionu, imamo najviše novih radnih mesta (38.275) za razliku od Bosne koja ima 7.279. A na teritoriji AP Kosovo i Metohija ne samo da nije bilo novih zaposlenih, već su jedini u regionu u "minusu" sa (-11.985).

Preporučujemo

Svetska banka je u svom poslednjem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan navela da je potrebno ubrzanje reformi, dok ekonomski rast na Zapadnom Balkanu beleži ubrzanje sa 2,6 posto u 2017. godini na 3,8 posto u 2018. godini.

Foto: Pixabay

Ali, države moraju i da se suoče sa rizicima, a jedini način za to jeste da unaprede unutrašnje reforme.

Kako kažu, uprkos snažnijem rastu u 2018. godini, u regionu je otvoren manji broj radnih mesta, što odražava ograničenu dinamiku privatnog sektora. Dalje dodaju da je na Zapadnom Balkanu u 2018. godini kreirano samo 96 hiljada radnih mesta, uglavnom u proizvodnji i uslugama, u poređenju sa 171.200 radnih mesta otvorenih u 2017. godini.

SRBIJA PRVA PO ZAPOŠLJAVANJU, CRNA GORA PO RASTU BDP

Od ukupno 95.889 otvorenih novih radnih mesta u regionu 38.275 je u centralnoj Srbiji i Vojvodini, dok je na Kosmetu taj broj -11.985. Posle Srbije najbolji rezultat ostvarila je Albanija (35.876 novih radnih mesta), potom Severna Makedonija (18.295), Crna Gora (8.150), dok je Bosna jedna od najlošijih zemalja u regionu sa 7.279 novih radnih mesta i taj broj je manji u odnosu na 2017. godinu (9.000).

Što se tiče realnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), na samom dnu je S. Makedonija (2,7 posto), potom Bosna i Hercegovina sa 3 posto, a Albanija, Kosovo i Srbija beleže realni rast BDP-a za 4,2 posto, dok je najbolje rangirana Crna Gora sa 4,4 posto.

Foto: Telegraf, Pixabay

KOSOVO NAJBRŽE RASTUĆA EKONOMIJA NA ZAPADNOM BALKANU

Deluje pomalo neobično da Kosovo i Metohija sa svojom stopom nezaposlenosti i odlaskom građana u inostranstvo uspeva da ostvari BDP u istom procentu kao i ostatak Srbije.

Ali, od 2000. godine BDP na Kosovu je više nego utrostučen, ali se ova pokrajina smatra trećom najsiromašnijom zemljom u Evropi. Od 2009. do 2017. godine BDP Kosova porastao je za oko 3,5 posto, a ispunjen je i projektovani rast od 4,2 posto za 2018. godinu. 

Prema izveštajima Svetske banke, razlog tome su javne investicije i razvoj uslužnog sektora. Navodi se da Kosovo nastavlja da bude "najbrže rastuća ekonomija na Zapadnom Balkanu".

Usluge učestvuju u BDP-u Kosova sa čak 54 posto.

Ipak, industrija je nerazvijena u odnosu na standarde regiona i u BDP učestvuje sa svega 16,8 posto.

ALBANIJA: RAZVOJ OD TURIZMA I ENERGIJE

Rastu BDP-a Albanije najviše doprinose sektori turizma i energetike. Rastom plata i zaposlenosti u ovoj zemlji raste i potrošnja, a tržište rada  u ovoj zemlji karakteriše se kao snažno.

Rast privatnih investicija gubi tempo, ali razvoj infrastrukture poboljšava i razvoj investicija.

CRNA GORA: BRŽI RAST OD 2017.

Rast BDP u Crnoj Gori je ranijih godina bio smanjivan, tako da je 2016. bio svega 2,1 posto. Razlog tome bilo je, pre svega, kašnjenje u izgradnji putne infrastrukture, industrija, kao i umerena turistička ponuda. Tokom 2016. godine stagniralo je i tržište rada.

Situacija se poboljšala naredne godine, kada je zabeležen brži rast, a tokom prošle godine zabeležen je i veći rast zaposlenih (4,3 posto).

Naznačajniji doprinos rastu BDP-a prošle godine došao je iz oblasti industrije, a tamo dominira rast proizvodnje električne energije.

SKROMAN EKONOMSKI RAST REGIONA

Ekonomski analitičar Admir Čavalić za portal Radiosarajevo.ba kaže da redovni ekonomski izveštaj pokazuje da zemlje Zapadnog Balkana, a naročito Bosna i Hercegovina imaju skroman ekonomski rast, nedovoljan za ispunjavanje očekivanja javnosti.

- Ovo je jasno zbog toga što tek nekih 6 do 10 posto ekonomskog rasta u kontinuitetu od tri godine minimalno može stvoriti jasne promene vidljive građanima date zemlje - kazao je Čavalić.

Dodao je da izveštaj bitan zbog demistifikacije tvrdnji o drastičnom smanjivanju nezaposlenosti odnosno povećanju zaposlenosti u Bosni i Hercegovini.

Prema njegovom mišljenju, ono što je možda deprimirajuće je projekcija rasta u srednjem roku do 3,9 posto, što je nedovoljno za nerazvijenu ekonomiju poput bosanske.

Foto: Mateja Beljan

Ekonomista Faruk Hadžić za portal Radiosarajevo.ba istakao je da najnoviji izveštaj Svetske banke potvrdio prognozirani nastavak ekonomske stagnacije BiH u narednim godina.

NISKA NEZAPOSLENOST U BiH

Dodao je da su pre nekoliko dana objavljeni podaci da je u BiH nezaposlenost na rekordno niskom nivou i da BiH ima najvišu zaposlenost ikada. Prema njegovim rečima, nezaposlenost jeste smanjena, ali ne zato što su ti nezaposleni prešli u zaposlene, već zato što su otišli van BiH i zato što je deo radne snage prešao u penzionere.

- Nezaposlenost nam je smanjena za 88.000 od 2016. godine, a zaposlenost povećana za 21.000. Radna snaga je smanjena za 66.000. Ako uzmemo kompletno objavljene podatke i tome koliko nas je sada u državi, koliko imamo nezaposlenih i demografska kretanja, ne da ne treba da slavimo, nego treba da plačemo i da se zabrinemo. U narednih pet godina dolazi 80.000 penzionera. Oni će otići iz kategorije radne snage, delom iz zaposlenih, delom iz nezaposlenih - zaključio je Hadžić.

(Telegraf.rs/Radiosarajevo.ba)