Problem "švajcaraca" da se reši sa bankama, a ne novcem građana: Ekonomisti podržavaju pomoć dužnicima, ali samo ako ne ide iz budžeta

Svetlana R. (43) uzela je stambeni kredit u evrima iste 2007. godine kada su se mnogi, zbog duplo manje kamate, zadužili u švajcarcima. Kako kaže, znalo se da je švajcarac nestabilan, a sve važne ekonomske institucije, među kojima su bile NBS i Evropska centralna banka, upozoravale su građane da bi švajcarac u budućnosti mogao naglo da skoči i dovede ih u velike probleme.

Svetlana nije želela da rizikuje i odlučila se za skuplju, ali dugoročno sigurniju varijantu. Komšija im se, kaže, tada podsmevao, a sada moli državu za pomoć.

Preporučujemo

- Svako mora da snosi odgovornost za svoje odluke. Ne želim da pored svog otplaćujem i tuđi dug - poručila je Svetlana u pismu koje je poslala našoj redakciji, revoltirana najavom države da će novcem iz budžeta pomoći zaduženima u švajcarcima.

Predstavnica Udruženja CHF Srbija Jelena Pavlović odgovara za Telegraf.rs da nikada nisu ni tražili da država pomogne iz budžeta i da to ne traže ni danas.

Jelena Pavlović, Foto: Medija centar Beograd

- Ono što tražimo je da Vrhovni kasacioni sud donese pravni stav o ovim kreditima. Očekujemo da to bude kao i u svim drugim evropskim državama, jer su i okolnosti i materijalno pravo isti. To znači da treba da se utvrdi da je preračunavanje ovih kredita po kursu franka nedopušteno i da se takav obračun stavi van snage jer su u pitanju dinarski krediti. U tom slučaju, banke bi dobile povrat novca koje su dale, uvećan za kamatu, ali bez ekstra profita - odgovara Pavlović.

Tako, kaže ona, nijedan dinar iz državne kase ne bi otišao na rešavanje ovog problema, a ni banke ne bi imale dinar odliva likvidnih sredstava, samo bi se odrekle ekstra profita koji su dosad imale. Na konstataciju da bi se tako urušio bankarski sistem, Pavlović odgovara: "nipošto, jer ovi krediti danas čine šest odsto ukupne mase kredita."

ZNALI SU ŠTA RADE, ALI SU RAČUNALI NA SREĆU 

Da banke treba da reše problem, saglasni su i ekonomisti. Odgovornosti države u ovom slučaju nema i ne bi bilo fer, pre svega prema onima koji su bili racionalni kao naša sagovornica Svetlana, da država novcem svih građana iz budžeta pomaže "švajcarcima".

Ekonomista Ljubodrag Savić, Foto: Medija centar Beograd

- Krediti u švajcarcima bili su značajno povoljniji od kredita u evrima. U apsolutnom iznosu, kamatne stope su na nivou švajcaraca bile tri odsto, a na nivou evra pet. Bivši guverner Jelašić upozoravao je ljude da se ne vode time i da imaju u vidu činjenicu da je kurs švajcarca jedan od najnestabilnijih, te da će rasti. Ljudi su to ignorisali - priseća se za Telegraf.rs čuveni ekonomista Ljubodrag Savić, koga su, kada je 2009. govorio o rizicima kredita u švajcarcima, optužili da se ne razume u bankarstvo.

Savić se seća i kada je država ubrzo ponudila izlaznu strategiju, ali dužnici, pošto je kamata još bila povoljna, ni tada nisu hteli da se reše kredita u švajcarcima.

- Onda je NBS 2011. donela odluku da više nema odobravanja kredita u švajcarcima. Iz svega toga bismo mogli da zaključimo da nema odgovornosti države Srbije, ali sa druge strane, ima odgovornosti banaka i odgovornosti klijenata. Razumem da jedan broj ljudi nije bio u mogućnosti da baš shvati ono što im se pričalo, jer nemaju svi dovoljno znanja iz oblasti bankarstva. Isto tako je jedan broj ljudi vrlo dobro znao šta radi ali je ignorisao tu činjenicu, misleći da će sreća trajati dugo, 20 ili 25 godina - priča Savić.

Dužnici u švajcarcima na rubu propasti, Foto-ilustarcija: Freeimages/hotblack

Ipak, on se slaže da se zaduženima u švajcarcima, koji su danas u velikom problemu, mora pomoći. Samo, to nikako ne treba da se rešava na teret svih građana, preko budžeta, napominje naš sagovornik.

BANKE DA PRISTANU NA MANJU ZARADU, VEĆ SU PUNO INKASIRALE

- Rešenje se može tražiti jedino na relaciji klijenti i banke koje su im odobravale te kredite. Rešenje ne sme biti po sistemu da klijenti mogu izgubiti sve, a banke dobiti sve, ni obrnuto. Mora se naći pravedno rešenje u kojima će se teret otplate tih ljudi do kraja smanjiti. Možda najbolje rešenje je da se primene kreditni uslovi koji važe za evro. Banke bi samo morale da pristanu da zarađuju manje na kreditima u švajcarcima nego što su do sada zarađivale, a do sada su inkasirale mnogo - objašnjava Savić.

S druge strane, ekonomista Mlađen Kovačević smatra da se delom moramo solidarisati, a ne voditi samo "čistom ekonomskom logikom".

Predsednik sa zaduženima u švajcarcima, Foto: Tanjug/ Rade Prelić

- Građani su se zaduživali u švajcarcima jer je kamata na njih tada bilo značajno niža i to jeste bila njihova odluka, ali situacija je toliko strašna da se ne možemo voditi samo čistom ekonomskom logikom. Ovo je kao elementarna nepogoda koja je pogodila ljude, kao poplave u Obrenovcu 2014. godine, i u takvim situacijama se moramo solidarisati - smatra Kovačević.

Na konstataciju da je država upozoravala građane da ne uzimaju kredite u švajcarcima, on odgovara:

- Tačno je. Ali isto tako, upozorenje je za neke stiglo kasno. Bivši guverner Jelašić upozorio je građane dve ili tri godine nakon što su mnogi već uzeli kredite u švajcarcima - kaže Kovačević.

Predsednik Aleksandar Vučić već je najavio pomoć države. Kako je rekao, cilj je da se pokuša da banke plate 60 ili 70 odsto, a ostalo država.

Tako će i dužnici u evrima, koji su u startu odabrali veću kamatu i odlučili da ne budu alavi na trenutno primamljivu ponudu, hteli to ili ne, morati da pomognu onima koji su im se nekada čak i podsmevali.

VIDEO: Vučić iznenadio demonstrante zadužene u švajcarcima, sam i bez policije

(M.Leskovac/m.leskovac@telegraf.rs)