Napustila je državni posao u ratno vreme i pokrenula privatan biznis. Sada pokušava da vrati naše lekare u Srbiju

Većina ljudi misli da je za započinjanje posla potreban veliki kapital, da je neophodno imati podršku okruženja i da se sve kockice slože, ali to nije tačno. Pravi preduzetnik vidi šansu tamo gde je drugi ne vidi i mora da poseduje hrabrost i istrajnost da se upusti u nešto nepoznato.

Ovako priču o svojim počecima počinje dr Jasmina Knežević, vlasnik Bel Medika, jednog od najvećih i najpopularnijih medicinskih brendova na Balkanu, sa kojom smo razgovarali na marginama Kopanik biznis foruma.

Preporučujemo

• To nije samo prazna priča, to je vaša priča, zar ne?

Da. Moj suprug Milan i ja smo možda najbolji primer da bez ikakvog početnog kapitala može da se pokrene posao. Kada smo počinjali, on je bio reditelj u slobodnom statusu, umetnik u ratnom periodu, a ja lekar, mladi specijalista u državnoj bolnici. Da stvar bude teža, potičem iz tradicionalne lekarske porodice gde je sve uvek bilo po notama, sve po PS-u, sve kako mora i treba, bez velikih iskoraka i egzibicija.

Glavna dilema nam je u to ratno vreme bila da li napustiti Srbiju ili ne. Ali već smo tada u zemlji bili priznati, ja kao dobar lekar, on kao reditelj. U dilemi da li otići ili ne, počela sam da tražim ovde neke šanse i videla da ima ljudi koji su uspešni, koji su uspevali da naprave svoje male biznise, a da nisu novac sticali na talasu rata. Ja sam uvek nekako težila tom preduzetničkom duhu, i dok sam bila na državnom poslu sam pokušavala da menjam stvari, ali taj rigidan ambijent državnog posla vam ne daje mnogo prostora za menjanje. A i sama medicina je prilično rigidna.

• Sve to se dešava u najgore vreme za Srbiju, u ratnoj 1995. godini.

Foto: Bel Medik

Septembar 1995. godine bio je težak mesec, ratni period, veliki broj izbeglica, nesigurnost na sve strane, a ja dajem otkaz na državnom poslu. Nije to bila laka odluka, ali znala sam šta želim, imala sam viziju. Uvek sam želela da imamo bolnicu, pa smo iznajmili jedan mali stan i delili ga sa stomatolozima. Iako je prostor bio mali, ja sam se ponašala kao da je to velika bolnica, pravila sam edukacije, konferencije, razne događaje…U to vreme nije bilo interneta, zbog sankcija nismo imali ni strane časopise, pa smo u toj sobici organizovali edukacije doktora i seminare.

• Koliko ste porasli od tada do danas?

Sada smo porasli na 400 stalno zaposlenih i 400 konsultanata, 800 plata delimo mesečno. Imamo bolnicu koja ima blizu 40 kreveta, otvaramo novi deo koji će imati još 23 kreveta, imamo tri operacione sale. To je prava bolnica koja je napravljena tako da se pacijent kada dođe ne oseća otuđeno. To je moderna bolnica sa konceptom brze dijagnostike, napravljena sa ciljem da se na najbrži način dođe do dijagnoze i da se pomogne pacijentu, a da se on oseća prijatno, skoro kao kod kuće.

Ponosni smo na porodilište koje je počelo sa radom pre godinu i po dana, jer je naš posao najlepši kada je njegov rezultat novi život, a to je najveće zadovoljstvo u radu. I u porodilištu, kao i u ostatku bolnice, rade veliki stručnjaci.

Zgrade liče na luksuzne vile i hotele, a imamo i sjajan restoran. Sve je podređeno da se pacijent koji je bolestan ne oseća loše, da se oseća kao čovek, naravno uz svu pažnju i medicinsko znanje najpoznatijih doktora Srbije.

• Okrenutost ka pacijentu nije princip na kome funkcioniše državni zdravstveni sistem. Koliko vam je bilo teško da napravite tu promenu?

Mi ovde nismo učeni da budemo okrenuti ka klijentu i to je proces koji je bio težak. Morala sam da uzmem ljude sa državnog posla koji nose sa sobom sve navike državnog posla. Morate za kratko vreme da ih naučite da se ponašaju drugačije, jer ako se ponašaju isto, zašto bi neko kod nas dolazio.

Jasmina Knežević na Kopanik biznis forumu, Foto: Tanja Valič/Tanjug

Za doktore koji prelaze u privatan sektor najteži je rad sa ljudima i to da im osvestite da se pacijentom bavimo do kraja. Na državnom poslu dolazi im reka pacijenata, pa su i doktori i sestre u jednom odbrambenom stavu prema njima. Ovde vi morate da idete u susret pacijentima, da ih prigrlite i da ih pridobijete. To mnogi doktori teško prihvataju, neki misle da im je ispod časti, pa budu kruti i nefleksibilni. Takvi obično i ne ostanu dugo u privatnom sektoru.

• Stalno prebrojavamo koliko nam je lekara otišlo „preko“. Da li i vi osećate taj odliv?

Naravno, mada mislim da smo mi mnoge lekare i zadržali u Srbiji. Sa druge strane, mnogima je to dobar trening za odlazak, jer je naš sistem mnogo bliži onome što ih čeka tamo, pošto smo ušli u savremene tokove, ne samo medicine, nego svega što prati jednu modernu bolnicu. Mnogi posle nas odu van zemlje, jer mi smo u prilici da im pružimo značajno bolje uslove nego na državnom poslu, ali nismo još uvek u mogućnosti da pariramo stanim zdravstvenim ustanovama u Nemačkoj, Norveškoj...

• Postoji li način da se borimo protiv toga?

Evo šta ja sada pokušavam - cilj mi je da mnoge koji su otišli vratim u Srbiju. U poslednjih nekoliko meseci vratila sam jednog mladog anesteziologa sa Malte, došao mi je naš sjajan stomatolog iz Brazila, a imam i spinalnog hirurga koji iz Nemačke dolazi da operiše kičmu. Mislim da je teško mlade koji su namerili da odu zadržati, kao što ni mene nisu mogli roditelji, niti bilo ko drugi, zadržati kada sam rešila da odem u privatni sektor.

Foto: Bel Medic

• Svako od nas je bar jednom, razočaran u državni zdravstveni sistem, poželeo da novac koji uplaćuje u njega uloži u privatno osiguranje. Mislite li da će to ikada biti moguće?

Mislim da će biti, jer u ovom trenutku pacijent plaća dva puta - državno osiguranje plaća kroz platu, a ako koristite privatan sektor, to što ste platili ne koristite, nego iz svog džepa dajete ponovo novac. To nije održivo na duge staze. Procenat ljudi koji duplo plaćaju nije više uopšte mali i to nije fer prema građanima.

Novac bi trebalo da prati pacijenta, da ono što smo uplatili od plate možemo da koristimo gde želimo, a ne da bude od nule kada odete kod privatnika. Kod nekoga ćete doplatiti, kod nekoga nećete. Ali, osnovica bi trebalo da vas prati bez obzira da li išli u državnu ili privatnu bolnicu, u Subotici ili Beogradu. To bi bio pravičan model.

• Kakve planove imate za Bel Medik?

Planova uvek ima. Nama fali prostora i sigurno da ćemo gledati nekog stranog partnera da dovedemo. Nije tu samo novac u pitanju, nego i transfer znanja, jer u poslednje vreme zaostajemo i sa znanjem, pa bismo na taj način pomakli i medicinu i ceo sektor napred.

(Gorica Avalić)