Za ovaj posao plata ide i do 9.000 evra: Uskoro se ta radna mesta otvaraju u Srbiji, evo gde se đaci obučavaju (FOTO)

Mladi sa završenom srednjom školom, koji su prešli 18 godina, nezaposleni ili zaposleni kojima je potrebno stručno usavršavanje za mehatroničara, moći će od 24. marta da se obučavaju za tu profesiju u nemačkoj školi "Klett Dual" koja je pre nekoliko dana otvorena u Srbiji. Taj podatak podstaći će mnoge na razmišljanje da Nemci školuju kadrove za rad u Nemačkoj. Međutim, u Srbiji radi više od 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju 55.000 ljudi. A verovali ili ne- mehatronika je smer u raznim srednjim školama širom Srbije.

Mehatronika je inače spoj mehanike, elektronike i informacionih tehnologija. Mehatronski sklopovi se nalaze u uređajima i opremi koju svakodnevno koristimo, na primer u mašini za veš, ali i na proizvodnim linijama u proizvodnji hrane, automobila i mnogim drugim.

Preporučujemo

I mnoge srpske srednje škole imaju u ponudi smer tehničar mehatronike, od 2007. godine, kada je taj smer uveden u šest srednjih škola, dok ih je sada oko 20. Kakva je situacija u srpskim školama kada je u pitanju zanimanje tehničara mehatronike? Da li ima dovoljno zainteresovanih đaka ili nam fale kompanije gde bi oni mogli da rade?

U Nišu je primera radi, taj profil uvršten u plan i program baš te 2007. godine. Ogledno odeljenje imalo je 24 učenika. Dvanaest godina kasnije, takođe jedno odeljenje, ali sa 30 upisanih. Samo iz toga bi se dalo zaključiti da se zainteresovanost dece povećala. Ali, prema rečima Dejana Stamenkovića, pomoćnika direktora ETŠ "Nikola Tesla" u Nišu, tada je u ovom gradu retko ko znao šta je mehatronika, pa je pokrenuta kampanja da se roditelji obaveste.

Foto: masinska.edu.rs

PORASLA KVOTA ZA UPIS

- Upisna kvota nam je porasla u zadnje tri, četiri godine. Sada je 85, 86 poena, u proseku, a kada smo prvi put upisivali bilo je 72 do 74 poena. Sada je mnogo drugačija situacija jer firme dolaze sa zahtevom, "mi hoćemo mehatroničara", a to je već kvalitativna razlika - kaže Stamenković. - Niš je veliki grad, ali imamo pet, šest firmi koje mogu da uzmu određen broj učenika, tako da čekamo, možda u nekoj perspektivi, ako se pojavi još nekoliko firmi, da bude još veća potražnja, pa onda da se proširimo i mi na još neko odeljenje.

U Nemačkoj i Austriji su, primera radi, jako dobro plaćeni i posao tehničara i posao inženjera mehatroničara, navodi naš sagovornik.

- Mada njihov mehatroničar izučava još kompleksije oblasti nego naši. Veći su zahtevi u Nemačkoj i u Austriji nego kod nas. Ali, mislim da naši ne zaostaju - navodi on, ali ipak, kako kaže, sve zavisi od škole do škole. - Nemaju sve škole ni adekvatnu opremu. Mi svake godine kupimo po nešto, ove godine stigao je 3D štampač, planiramo neku CNC mašinu, to su malo skuplji uređaji.

Polovina njihovih đaka ode na fakultete, a ostali se, posle završene srednje škole, zaposle. Ovaj profil je, kako kaže naš sagovornik, jako interesantan preduzećima.

U PANČEVU SE OTVARA NEMAČKA FABRIKA, U MAŠINSKOJ ŠKOLI - SMER MEHATRONIKA

Nemačka fabrika koja će uskoro biti otvorena u Pančevu i doneti brojna radna mesta, na prvom mestu će zapošljavati mehatroničare. Neki od đaka koji su dobro izučili svoje školovanje u ovoj srednjoj školi, u stranim zemljama su uspeli da se izbore za platu od čak neverovatnih 9.000 evra.

NEGDE SE SVE BOLJI ĐACI UPISUJU, A NEGDE ĐAKA NI NEMA

Za razliku od prilično dobre situacije u Nišu, stvari stoje malo drugačije u Zaječaru. Deca se sve manje interesuju i, prema rečima Jasmine Lilić, pomoćnice direktora Tejničke škole Zaječar, dolaze sve slabiji đaci, iz razloga, smatra ona, što je reč o kombinaciji tri različita obrazovna profila, pa tu ima i informatike, elektrotehnike i mašinstva.

Sve oblasti iz kojih se sastoji Mehatronika, Foto: Wikipedia

ZAJEČAR JE SLEPO CREVO

- Svakako je reč o smeru budućnosti zato što se odnosi na upravljanje sistemima, ima veze sa robotikom, tako da posao kombinuje sve te nauke, da tako kažem u svrhu rada na novim procesima budućnosti. U Zaječaru privreda skoro uopšte ne radi, mi smo slepo crevo, nešto malo imamo fabričica i dešavalo se da pozove neko od vlasnika i da kaže ako imate neke đake koji su završili mehatroniku, trebala bi mi trojica da dođu da rade kod mene. S druge strane znam da je svuda na Zapadu to zanimanje koje je traženo i svi koji završe se odmah i zaposle. Bolji đaci studiraju, pošto sam ja bila razredna dvema generacijama mehatroničara, znam da u toj mojoj prvoj generaciji, možda samo njih četvoro nije otišlo na studije - kaže Jasmina Lilić.

DOŠLI DA "BEZECUJU" PRVAKE

Ona nam je ispričala poučnu priču iz Austrije, gde su srpski nastavnici išli na obuku, pa su, između ostalog, prisustvovali odbrani maturskih radova, gde je bilo i predstavnika različitih kompanija, među njima i ona koja proizvodi robote.

- Samo su gledali ko je šta napravio i na pitanje našeg tadašnjeg direktora da li bi mogli nekog da zaposle, bar jednog, oni su rekli "mi bismo mogli sve i želeli, međutim, oni su već rasprodati, mi smo došli zbog prvaka" - priča Jasmina Lilić. - U Evropi je to stvarno realnost i budućnost, kod nas, nažalost, privreda uopšte ne postoji, masa ljudi je otišla iz grada, grad se prepolovio što se broja stanovnika tiče, a samim tim opada i broj dece, svake godine za bar jedno odeljenje.

Prema rečima Dragana Tucakovića, direktora Tehničke škole u Užicu, tehničar mehatronike je zanimanje budućnosti i vrlo je traženo.

- Na ovaj obrazovni profil se upisuju đaci koji imaju oko 75, 80 bodova od mogućih 100. To zanimanje je u inostranstvu top zanimanje, a kod nas možda od pre dve, tri godine ljudi su počeli da razmišljaju na taj način. Nekako kod nas sve sa zakašnjenjem dolazi - smatra Dragan Tucaković. - Naši đaci vrlo lako nalaze posao i zapošljavaju se - kaže direktor.

Ipak, prema njegovim rečima, poslodavci zovu da traže radnike, ali ponajviše za zanimanja kao što su bravar, zavarivač, operater za izradu nameštaja i preradu metala.

Potrebu za mehatroničarima su iskazali privrednici, Printskrin/Youtube: Tehnička škola - Zaječar

FILOZOFIJA ŽIVOTA

Potrebu za mehatroničarima iskazali su privrednici u Srbiji, kažu iz novootvorene "Klett Dual" škole, a pomoćnica ministra prosvete Gabrijela Grujić navodi da savremeni tehnološki razvoj leži upravo u kompanijama, te da zato treba osluškivati potrebe privrede. Prema njenim rečima, Srbija je uvođenjem dualnog obrazovanja u srednjim školama, a kroz prekvalifikacije, obuke i škole poput "Klett Dual" i za kasnije uzraste, stavila tačku na tvrdnje da Srbija proizvodi jeftinu radnu snagu.

- Za nas je dualni model obrazovanja postao filozofija obrazovanja, a mladima u 21. veku mora da postane filozofija života - podvukla je Grujić.

Kaže da se kroz dualno obrazovanje mladima pruža šansa da budu kreativni, inovativni, da razviju projektno mišljenje i da probleme rešavaju u hodu. Najavila je da će novi zakonski okvir o dualnom obrazovanju za visoko obrazovanje još bolje i preciznije urediti taj sistem.

Rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje i direktor Poslovne akademije PKS Mirjana Kovačević kaže da PKS podržava otvaranje škola koje nude dualno obrazovanje jer smatra da samo u realnom okruženju budući kadrovi mogu sticati primenjiva znanja i razvijati veštine potrebne privredi. Drugi razlog je što se, navodi, sada dualno obrazovanje širi i na visoko obrazovanje, koje PKS i Ministarstvo prosvete promovišu.

2 MILIONA EVRA ULOŽENO U RAZVOJ OBRAZOVANJA

- Treći razlog jeste da je neophodno da kreiramo uslove da mladi ostanu u Srbiji. Nemačka je jedan od najznačajnijih i spoljnih i ekonomskih partnera Srbije i do sada je uložila u razvoj obrazovanja u našoj zemlji više od dva miliona evra - ukazala je Kovačević.

Kroz dualno obrazovanje mladima se pruža šansa da budu kreativni i da probleme rešavaju u hodu, Printskrin/Youtube: Tehnička škola - Zaječar

CILJNA GRUPA - STARIJI OD 18, SA SREDNJOM ŠKOLOM...

Direktor "Klett Dual" škole u Srbiji Jelena Jakovljević kaže da će škola omogućiti budućim učenicima na didaktičko mehatronskoj opremi unaprede svoje znanje i budu spremni za industriju 4.0.

- Naša ciljna grupa su mladi stariji od 18 godina, nezaposleni sa završenom srednjom školom ili zaposleni kojma je potrebno stručno usavršavanje. Privreda je pokazala potrebu za mehatronikom, to je spoj mehanike, elektronike i IT - navela je Jakovljević.

Kaže da je to samo jedna oblast koju će ponuditi učenicima, te da će nastaviti da osluškuju potrebe privrede i vremenom uvoditi i programe za hotelijerstvo, logistiku, transport. Ona je uverena da je mehatronika posao budućnosti, a da je dualno obrazovanje budućnost pristupu poslu.

Generalni direktor "Klett Dual" Ferdinand Ajan kaže da škola će škola budućim učenicima ponuditi znanje, praksu povezanu sa znanjem i veštine i alate koji će im pomoći da brzo rešavaju probleme na poslu.

VIDEO: Mladi robotičari i pobednički robot kod premijerke

(Telegraf.rs)