Nema više rada na crno: Softver za prijavu sezonaca počinje da radi 7. januara

Od 7. januara počinje da radi softver za prijavu sezonskih radnika, najavljuju za Tanjug u NALED-u i kažu da će to smanjiti rad na crno, a poslodavce primorati da "sezoncima" uplaćuju poreze i doprinose.

Elektronski sistem za prijavu sezonaca prvo će "otvoriti vrata" za prijavljivanje radnika u poljoprivredi, a ukoliko ceo sistem bude funkcionisao primenjivaće se i na one u sektoru turizma i građevinarstva.

Preporučujemo

- Od januara kreće elektronski sistem za prijavu radnika, a kroz dalje sprovođenje ovog programa biće omogućen elektronski sistem i za registraciju poljoprivrednih gazdinstava, što će omogućiti da se 400 hiljada gazdinstava brže i jednostavnije upišu u registar, izmene svoje podatke ili se prijave za državne subvencije - kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Softver je deo "paketa" koji će omogućiti punu primenu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je usvojila Skupština 28. juna prošle godine, a koji počinje da se primenjuje 7. januara.

Pored 80.000 sezonskih radnika u poljoprivredi, kojima će poslodavac morati da uplaćuje poreze i doprinose, korist će imati i država.

Država očekuje da uveća budžetske prihode na ovaj način za 15 miliona evra.

Osim punije kase, na taj način nadležni pokušavaju da smanje sivu zonu u poljoprivredi gde je oko 95 odsto radnika "na crno".

Kako je predviđeno zakonom, poslodavci će imati obavezu da prijavljuju i ođavljuju sezonske radnike elektronskim putem Poreskoj upravi i to prvog dana angažovanja, a najkasnije do 10 časova pre podne.

Zakon predviđa da poslodavac može da angažuje sezonskog radnika najviše 180 dana u toku kalendarske godine, odnosno najviše 120 radnih dana godišnje.

Radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 časova dnevno, a oni koji budu radili osam časova dnevno ili duže, imaće pravo na odmor u toku dana u trajanju od najmanje 30 minuta.

Poslodavci u Srbiji na sezonskim poslovima najviše angažuju radnike za rad u hladnjačama, berače voća i povrća, pomoćne radnike u građevinarstvu, konobare, šankere...

(Telegraf.rs/Tanjug)