Od iduće godine nema više skrivanja imovine: Jahte, novac, avioni, kamioni - sve će to poreznici izvući na videlo

Zahvaljujući novom Zakonu o poreklu imovine, država će u 2019. moći da pronađe svu sakrivenu imovinu političara, estrade, direktora i opštinara, kao i svaki dinar utajenog poreza.

Država će dobiti "mehanizam da za svakoga, u svakom trenutku, može da utvrdi kako se obogatio i da li je to nezakonito". I to nije sve, jer će novi propis koji će stupiti na snagu u prvoj polovini naredne godine imati i mehanizam za naplatu nezakonito stečenih nekretnina, automobila, jahti, te udela u firmama ili devizne i dinarske štednje, piše u nacrtu ovog zakona, piše "Blic".

Preporučujemo

Novim Zakonom o poreklu imovine ništa više neće moći da se sakrije Foto: Pixabay/avpteam

- Osnova zakona je unakrsna provera imovine koju će raditi posebna jedinica u Poreskoj upravi. Postupak se sprovodi pažljivo, vrlo je složen, a iskustva iz sveta pokazuju da može da traje i duže od jedne godine. Odvija se mimo očiju javnosti, a podrazumeva kontrolu celokupne imovine i desetina dokumenata i izveštaja. Poreska uprava će praktično proveravati imovinu, njenu vrednost i poreklo tako što će detaljno gledati sve poreske prijave i poreske bilanse, zatim računovodstvene izveštaje i druge evidencije i baze. Sve to, potom će upoređivati sa podacima iz poreskog računovodstva i drugih službenih evidencija - navodi izvor "Blica".

Svako će morati da objasni kako je zaradio novac Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Ako je neko, recimo, u januaru 2018. imao imovinu vrednu 20.000 evra, a tokom 2018. svakog meseca prihodovao 60.000 dinara, da bi na kraju 2018. njegova imovina bila 500.000 evra, ta osoba mora da objasni Poreskoj upravi odakle tolika neravnoteža imovine i prihoda.

Prihodi koji predstavljaju neravnotežu biće oporezovani po poreskoj stopi znatno većoj od trenutno propisane, a na udaru mogu da budu mnogi od političara, preko estrade, do građana koji su se iznenada brzo obogatili - kaže naš dobro obavešten izvor iz Vlade.

Do informacija o postojanju neprijavljene imovine poreznici će dolaziti na različite načine. Provere će raditi na osnovu podataka iz svojih izvora, po prijavama građana, ali i na bazi informacija o kojima se priča u javnosti.

Inspektori će prolaziti kroz desetine izveštaja Foto: Guliver/John Moore/Getty Images

- Sve je više onih koji prijavljuju da im je komšija kupio luksuznu nekretninu ili automobil, a da niko ne zna otkud mu novac za to. U razvijenijm zemljama ljudi doživljavaju kao građansku dužnost da poreznicima prijave svako trošenje para poznanika i komšija za koje nema logičnog objašnjenja. Najviše je njih koji se pravdaju pričama da su imovinu nasledili ili da su je kupili na kredit. Posle se ispostavlja da je veliki broj njih imovinu stekao na nelegalan način - objašnjava neimenovani izvor i dodaje da bi pregled imovine najverovatnije mogao da traje četiri do pet godina unazad.

Kazna bi kroz oporezivanje mogla da bude prilično visoka i da iznosi značajan deo ukupne vrednosti imovine (pre dve godine u Vladi su pominjali iznos od čak 50 odsto tržišne vrednosti imovine), a nakon oporezivanja ni krivični postupak ne bi bio isključen. Praktično, ukoliko Poreska uprava u postupku utvrđivanja imovine, njene vrednosti i porekla utvrdi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo, obavestiće policiju, javno tužilaštvo i druge nadležne organe.

Kazna će biti oporezivanje po mnogo višim stopama Foto: Pixabay

Ministar finansija Siniša Mali nedavno je izjavio da je nacrt zakona o poreklu imovine u završnoj fazi i da se očekuje da će javna rasprava biti organizovana u narednih nekoliko meseci. Prema njegovim rečima, cilj Vlade je da se napravi zakon koji će dati mogućnost da se utvrdi poreklo imovine, ali i da se izbegnu zloupotrebe.

Prvi put o zakonu 2001. godine

Inicijativa za donošenje Zakona o poreklu imovine u Srbiji prvi put je pokrenuta pre 17 godina, tačnije u januaru 2001. godine. Zvanične institucije i gotovo sve stranke na vlasti od tada su njegovo donošenje najavljivale najmanje deset puta.

Peter Graf, primer iz Nemačke

Jedan od poznatijih primera u svetu na kome su poreznici radili unakrsnu procenu imovine je slučaj oca nekada najbolje teniserke sveta Štefi Graf. Peter Graf je 1997. uhapšen zbog utaje poreza, a u zatvoru je proveo tri godine i devet meseci. Nemačka je njegov predmet radila pune tri godine i tek nakon presude obelodanila rezultat.

(Telegraf.rs/Blic)