Radno vreme od 4 sata?! Da li je ovaj srpski san realan i zašto se slepo držimo formule za rad iz 19. veka? (ANKETA)

Formula: osam sati rada, osam sati slobodnog vremena za sebe i porodicu, kao i još toliko za spavanje odavno je prevaziđena. Društva koja to sebi mogu da dopuste uveliko skraćuju radno vreme.

Da li mi grešimo što se i danas striktno držimo ove formule iz 19. veka i da li bismo zaista bili na gubitku ako bismo broj časova provedenih u poslu malo smanjili? Neki stručnjaci smatraju da to radno vreme treba doslovno prepoloviti. Dakle - četiri sata bila bi "tamanica".

Preporučujemo

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Argumenti su: koncentracija posle četiri - pet sati naglo opada, ljudi bi bili motivisaniji za rad, a uz manje radnih sati i kreativniji. Produktivnost se, smatraju stručnjaci, ne postiže dodatnim radnim satima. A uz kraće radno vreme nezaposlenost bi takođe bila smanjena.

Evo kako razmišlja jedan prosečni kapitalista u Srbiji.

"Marko je moj radnik, koji ima porodicu i dovoljno slobodnog vremena da joj se posveti. Ali, svoju platu mora da zaradi, a to ne znači sami da otalja vreme provedeno u kancelariji. Pa, od 24 sata, 16 su njegovo slobodno vreme. A gde su vikendi, slave, praznici, rođenja deteta, venčanja, bolesti, 'stomačni problemi'... Još da mu skraćujem radno vreme, pa moja firma bi propala, dibi-dus".

A ovako izgleda prosečan rad jednog Marka, kancelarijskog radnika.

Foto: Pixabay

"Radno vreme mi počinje u 7.30, prerano baš. Ako uhvatim onaj moj bus kasnim u startu 5-6 minuta. Mislim, to je ok, svi kasnimo pomalo. Stučem jedan burek i popijem kaficu, malo se zagrejem, i pre osam realno ne mogu da počnem da radim. Imam vremena ceo dan da sredim  nekoliko zadataka, pa se polako upoznajem sa svakim od njih. A onda malo i proćaskam s kolegom, od toliko posla nemamo kad da se vidimo ovako. A kući žena, deca, znaš kako je. Oko 12 idemo na ručak, ne mogu da radim gladan. Obično se vratimo oko petnaest do jedan. E, taj drugi deo dana se malo otegne. Odem do toaleta, pa po još jednu kafu i tako nekako prođe vreme do pola tri. Ostaje mi još sat vremena, kada već polako zatvaram fascikle i lagano se spremam da krenem. Izađem deset minuta ranije da uhvatim onaj moj bus..."

Ovo su, naravno, karikirane, mada ne i nerealne priče različlitih strana u poslovnom svetu. Ma kako šefovi bili u pravu da su radnici ti koji generišu zaradu firme, pa time i sopstvenu platu, toliko je realna i situacija da mnogi na poslu zaista i ne provode više od pet sati radeći. Kaže se i da na poslu treba da se osećamo komotno, jer tu provodimo trećinu vremena, pa fokus nekada ode malo i na stranu druženja ili obavljanja nekih ličnih poslova.

Foto: Profimedia / 3 fraze koje šefovi koriste kad hoće da vas otpuste

Neko "skokne" do banke, neko pretražuje ponude za zimovanje, prelista štampu...

Drugi, ruku na srce, svojih osam sati i te kako savesno odrade, pa čak ostaju i duže, po devet, deset, jedanaest sati. Neki bi rekli, to su radoholičari, ali pati njihov privatni život. Oni zaista odrade mnogo posla, ali pitanje je koliko su nakon toliko radnih sati zaista efikasni i da li je to zaista neophodno za efikasan rad preduzeća.

Poslodavci, ipak, ne bi baš da eksperimentišu...

Kako kaže Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, skraćivanje radnog vremena u Srbiji ugrozilo bi našu konkurenciju u proizvodnji, jer strani investitori kod nas najviše i dolaze zbog jeftine radne snage.

- Samo bogate zemlje mogu da skraćuju radno vreme, i to ne u svim profesijama. To su zemlje koje imaju razvijenu ekonomiju i nagomilano društveno bogatstvo, resurse, razvijenu industriju i nove tehnologije. Nažalost, u Srbiji, ali i celom našem regionu o tome nećemo moći da razmišljamo narednih 30 do 50 godina - kazao je Rajić.

Kako je objasnio, nama su konkurentna afrička i azijska tržišta, gde ljudi mnogo rade, pa bi svako smanjivanje radnog vremena značilo i smanjenje produktivnosti.

Da je kraće radno vreme nešto čemu treba da stremimo priča i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ali, kako kaže uz blaženi osmeh, mi smo od toga još daleko.

- Naš stav je da treba težiti ka skraćivanju radnog vremena, to jeste neki ideal, da ljudi imaju više vremena za odmor i zabavu, ali to je dugom štapu. Mi sada moramo da rešavamo ono što možemo, a to je povećanje plata, pa da za tih osam sati koje radimo budemo bar bolje plaćeni - kazala je Savićeva.

Koliko sati bi čovek trebalo da radi da bi zaista doprineo svom preduzeću i pošteno zaradio svoj novac? Ostavite nam odgovore u komentarima.

VIDEO. Zašto se slavi Prvi maj?

(M. Beljan)