Zašto je važna zaštita intelektualne svojine?

U kreativnim industrijama u Srbiji - IT, muzička industrija, film, radiodifuzija - radi više od 110.000 ljudi, a najveći problem zaštite prava intelektualne svojine su piraterija i krivotvorenje koje veoma štete privredi i tim industrijama.

Zato je potrebno važnost i značaj zaštite intelektualne svojine približiti naročito mladim ljudima, koji često nisu ni svesni da kroz šerovanje muzike, filmova, knjiga na internetu, krše prava intelektualne svojine, kaže direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić.

Preporučujemo

- To su pojave koje ugrožavaju našu privredu i posebno štete kreativnim industrijama koje počivaju na intelektualnoj svojini i doprinosi sa 7,2 odsto u BDP zemlje - rekao je Marić Tanjugu.

Značaj intelektualne svojine veći je nego ikad pre i trećina svetske trgovine odnosi se na takozvana nematerijalna dobra i usluge koje štiti intelektualna svojina od koje sve više zavise milioni radnih mesta, a u Srbiji se, pored Zavoda, za zaštitu intelektualne svojine izuzetno bore u zalažu mnogi mediji poput Telegrafa, medijske organizacije, kao i Kolektivne organizacije za zaštitu autorskih i srodnih prava (OFPS, SOKOJ, PI), Unija diskografa Srbije...

Marić ističe da treba imati u vidu da je to "sredstvo" koje treba da omogući da kreativni ljudi mogu zaista i da žive od svog rada.

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić i zamenik načelnika Odeljenja za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala SBPOK-a Dragan Jovanović; Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Imamo kulturu da onoga ko krade nešto iz prodavnice tretiramo kao lopova, a ravnoduisni smo kad neko neovlašćeno kopira neki softver, ili knjigu u kopirnici…Mislim da nigde ne bi trebalo da ima besplatnog ručka, i da sve treba da se plati, odnosno onaj ko je napisao knjigu ima pravo da živi od svog rada, kao i onaj ko je naravio hleb u pekari - smatra Marić.

U okviru Zavoda za intelektualnu svojinu postoji Centar za edukaciju i informisanje od 2010. godine čiji predstavnici oblaze privrednike, predstavnike Univerziteta u Srbiji i razgovaraju o tome da li ono što oni rade može biti zastićeno kao intelektualna svojina, a u cilju da se predupredi povreda prava.

Centar je praktično zadužen za širenje znanja o intelektualnoj svojini i bolje razumevanje značaja zaštite intelektualnih dobara.

Prethodnih godina organizovao je brojne seminare i radionice za različite društvene grupe, kao i univerzitete i institute, predstavnike privrede, sudije…

Predstavnici Centra posetili su 34 privredna društva i tri fakulteta radi procene njihovih potencijala za zaštitu i korišćenje intelektualne svojine.

Kako je istakao Marić, važno je da postoje dobro obučeni stručnjaci, adekvatna oprema, tehnički kapaciteti, baze podataka i dobra koordinacija nadležnih organa.

- Da bi se izbeglo dupliranje poslova treba umrežiti baze podataka i obezbediti jedinstvenu aplikaciju kako bi svi mogli da joj pristupaju na jedinstven način. To je sve osnov za bolju i efikasniju zaštitu intelektualne svojine - rekao je Marić.

Da bi se izbeglo dupliranje poslova treba umrežiti baze podataka i obezbediti jedinstvenu aplikaciju; Foto: Pixabay

Marić ukazuje i na to da je inovativnost danas motor društvenog razvoja.

Prošle godine u svetu bilo je 3, 1 miliona patentnih prijava, sedam miliona prijava žigova, i 963.000 prijava industrijskog dizajna.

Azija je danas najveći izvor prijava prava intelektualne svojine sa učešćem od nekih 60 odsto u ukupnom broju prijava podnetih u celom svetu.

Kina je u toku 2016. godine, prema izveštaju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, sa nešto više od 1, 3 miliona patentnih prijava zauzela prvo mesto u svetu, ispred Japana i Sjedinjenih Američkih Država koji zajedno nemaju onoliko patentnih prijava, koliko ih ima Kina.

Najveći potencijal za stvaranje inovacija danas imaju Švajcarska, Holandija, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Singapur, Sjedinjene Američke Države, Finska, Danska, Nemačka, Irska.

Prošle godine, Srbija se na globalnom indeksu inovacija koji ažurira Svetska organizacija za intelektualnu svojinu "popela" za dve stepenice više i sada zauzima 55 mesto od 120 zemalja na svetu.

- Interes je države da neguje kreativnosti i podržava kreativne industrije koje na toj kreativnosti počivaju. To je ono što je važno i Srbija u tom pogledu nije izuzetak - ističe Marić.

Vladimir Marić; Printskrin: Tanjug/Dejan Petrović

Kaže i da je zakonodavstvo Srbije u oblasti intelektualne svojine u velikoj meri usaglašeno sa pravnim sistemima zemalja članica EU.

Marić je međutim istakao da ima još posla na polju dodatnog unapređenja te oblasti imajući u vidu da Srbija ima obaveze prema EU u procesu pregovaranja, odnosno u okviru Poglavlja 7 (Pravo intelektualne svojine) te je neophodno da dodatno usaglasi svoje propise sa evropskim direktivama.

Između ostalog, zato u narednom periodu sledi donošenje tri zakona - o autorskim i srodnim pravima, o patentima, potom i zakon o žigovima.

Što se tiče rezultata u ovoj godini, u prvih deset meseci ove godine zalihe žigova smanjene su za 493 predmeta, a rok ispitivanja prijava smanjen je na tri i po meseca.

To je pozitivan pomak u odnosu na 2016. godinu kada se na to čekalo od šest do osam meseci, objašnjava sagovornik Tanjuga.

U prvih deset meseci, Zavodu je podneto i 17 odsto prijava više nego prošle godine.

VIDEO: Kreativna industrija o borbi protiv piraterije

(Telegraf.rs/Tanjug)