Trgujte cenom zlata online

Moderan način da preko interneta trgujete cenom zlata na svetskoj berzi - Investiciono društvo KapitalRS iz Beograda, specijalno čitaocima "Telegrafa", poklanja priručnik "Kako trgovati cenom zlata online".  U ovom priručniku, saznaćete kako iz udobnosti svog doma možete da trgujete cenom zlata (takozvani CFD-i).

Besplatni priučnik možete da preuzmete OVDE.

Zlato se tradicionalno smatra simbolom bogatstva ali takođe se često koristi kao sigurna investicija koja zadržava svoju vrednost u kriznim vremenima. Prema nekim procenama, tokom istorije je do danas iskopano oko 190.040 tona, od čega je oko dve trećine ove količine iskopano od 1950. godine. Svake godine izrudari se oko 2500-3000 tona i premda se proizvodnja u poslednjih nekoliko godina intenzivirala, očekuje se da će u narednom periodu ipak doći do njenog usporavanja.

- U drugom kvartalu 2018. godine, zalihe zlata su porasle 3% na godišnjem nivou što spada u najveća zabeležena kvartalna povećanja. Međutim, uporedo s rastom proizvodnje, raste i tražnja za zlatom - kaže Aleksandar Zavišić, investicioni savetnik u KapitalRS-u.

Foto-ilustracija: Foter/BullionVault

Najveći potrošač je industrija nakita. Iako njen udeo vremenom opada, industrija nakita i dalje ostvaruje oko polovine ukupne potražnje. U poslednjoj dekadi, došlo je do velike promene u stavu centralnih banaka kad je u pitanju zlato, što je dovelo do preispitivanja njegove uloge i značaja nakon finansijske krize 2018. godine. Centralne banke zemalja u razvoju povećale su svoju zvaničnu kupovinu zlata, dok su evropske banke skoro zaustavile prodaju, tako da ovaj sektor sada predstavlja značajan izvor godišnje tražnje za ovim plemenitim metalom. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su prodale oko 7853 tona zlata između 1987. i 2009. godine, dok su u periodu između 2010. i 2016. kupile 3297 tona.

- Ipak i pored impresivne fizičke tražnje, cena zlata je tokom 2018. godine opala 8,5% pod uticajem jačanja američkog dolara do kog je došlo usled normalizacije monetarne politike Federalnih rezervi, odnosno postepenog uvećanja kamatnih stopa - navodi Zavišić.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Protekla decenija bila je prilično burna za investitore u zlato. 2011. godine cena zlata dostigla je rekordno visoku vrednost od 1920 dolara za uncu da bi do 2015. godine opala čak 45%. Nakon toga ponovo je došlo do oporavka i rasta cene od 18%, a trenutna cena zlata kreće oko 1230 dolara za finu uncu.

Ovaj tekst je pripremljen i odobren od strane investicionog savetnika, Aleksandra Zavišića, zaposlenog u Kapital RS Inc. a.d. Beograd, Severni bulevar 6, investicionog društva pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, broj dozvole: 5/0-02-672/18-16.

(Telegraf.rs/ PR)