Svi užasi koje jedemo svakog dana, a nismo ni svesni: Ovo su najopasniji aditivi, a evo gde se nalaze (INFOGRAFIKA)

Kada ujutro namažemo paštetu na hleb, osim malo iznutrica mažemo i štetan natrijum nitrat, natrijum glutaminat, polifosfate, guar gumu, antioksidans E412, pojačivač ukusa E621 i konzervans E316.

Brojni aditivi dodaju se proizvodu u toku industrijske proizvodnje, prerade, pakovanja, transporta i čuvanja, kako bi proizvod bio ukusniji, dugotrajniji, lepši.  Prema procenama stručnjaka manje od polovine odobrenih dodataka namirnicama bezbedno je za upotrebu.

Preporučujemo

Da li znate šta jedete? Prosečan gradski stanovnik na godišnjem nivou može pojesti i do 5kg aditiva

Od 320 aditiva koje proizvođači imaju pravo da koriste, 107 ne bi trebalo konzumirati često, a čak 61 bi trebalo izbegavati zbog toga što dovode do raznih zdravstvenih problema, od alergija do kancera.

Foto: Telegraf

Smatra se da svako od nas od 100 odsto hrane koju konzumira u toku dana, 75 odsto konzumira industrijski prerađenu hranu. Ukoliko se ne vodi računa na godišnjem nivou možemo kroz hranu uneti i do 5 kilograma aditiva.

Nutricionista Branka Mirković ističe da su najproblematičnije tri grupe aditiva - boje, pojačivači ukusa i zaslađivači. Ona napominje da je dodatni problem to što su oni ujedno i najzastupljeniji, jer možemo da ih nađemo svuda, od slatkiša, preko osvežavajućih napitaka, grickalica, do gotove hrane.

- Industrijski prerađena hrana prepuna je aditiva i kao takva nema nikakve nutritivne vrednosti.

U njoj ima previše soli, šećera i veštačkih boja koje organizam ne može da preradi.

- Razne arome dodaju se proizvodima u mesnoj i mlečnoj industriji. Imate margarin sa ukusom maslaca, posni kačkavalj od biljnog prerađenog ulja. Sve je to nezdravo, opterećuje jetru i bubrege, začepljuje arterije i povećava rizik od srčanog i moždanog udara - objašnjava Mirkovićeva.

Proizvođači često objašnjavaju da aditivi sprečavaju kvarenje namirnica, ali je činjenica da ta vrsta jedinjenja čini svega jedan odsto svih aditiva, dok se ostatak koristi isključivo u kozmetičke svrhe, da bi proizvod izgledao veće, sjajnije, primamljivije.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)