Srbija kreće u popis imovine u Hrvatskoj vredne 1.8 milijardi evra

Srpske firme, koje su od raspada SFRJ bezuspešno pokušavale da povrate svoje nekretnine u Hrvatskoj, sada bi trebalo da dobiju podršku države, jer je Beograd odlučan da napravi registar njihove imovine. Po prvim procenama, vrednost te svojine iznosi oko 1,8 milijardi evra.

Republička direkcija za imovinu pozvala je juče pravna lica, preduzeća i javne ustanove, koje su imali nepokretnosti na teritoriji bivših SFRJ republika, da dostave podatke i dokumentaciju, kako bi se formirao jedinstven registar.

Preporučujemo

Za hrvatsku Vikipediju Jasenovac - najveća fabrika smrti na Balkanu u Drugom svetskom ratu je radni centar: Linta tvrdi "očekivano" i "sramno"

- Cilj je da napravimo registar, kako bismo kao država mogli da zauzmemo stav i da im pomognemo - objasnio je za Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije.

Jovan Vorkapić Foto: TV Pink

Među onima kojima je imovina zarobljena u susednoj zemlji su NIS, Geneks, Jugobanka, Prvi maj, Zatava, Invest banka, Tigar, Putnik, Centrotekstil, EI Niš, Vino Župa...

Reakcija države je po mnogima neophodna, jer je Hrvatska dosada pokušavala da na sve načine obeshrabri vlasnike da traže šta je njihovo. Od odbijanja tužbi, preko čekanja na bilateralni sporazum, pa sve do upućivanja na sud u Strazburu... Sve da bi od skupih i dugih procesa vlasnici odustali.

NEPOŠTOVANJE ANEKSA G

Povratak imovine trebalo bi da reguliše Aneks G Bečkog sporazuma o sukcesiji, koje su zemlje naslednici bivše SFRJ potpisale 2004. godine. Po njemu, sva imovinska prava moraju biti vraćena na stanje od 31. decembra 1990. godine, kada su srpske firme bili vlasnici velikog broja kvadrata širom Hrvatske.

Hrvatska čini sve da spreči srpska preduzeća da povrate imovinu Foto: Pexels

Od potpisivanja Aneksa G, Hrvatska je činila  sve da zaobiđe sporazum, dok je Srbija njihovim firmama već vratila brojne nepokretnosti.

- Pravo privatne svojine je neotuđivo pravo i to je stav našeg Ustavnog suda. U Hrvatskoj je preko noći donet zakon kojim je sva imovina prepisana na Hrvatsku - naglasio je Vorkapić za Tanjug.

ŽALILI SE I STRAZBURU

Srpska preduzeća su pokušavala da povrate ono što im pripada, žaleći se i sudovima u toj zemlji, i Strazburu. Zastupnici srpskih preduzeća pozivali su se na Aneks G, no Zagreb je tvrdio da je Aneks G nemoguće ispoštovati bez međudržavnog sporazuma sa Srbijom.

Prisvojila srpsku imovinu Foto - Ilustracija: Pixabay

Istovremeno već 14 godina Zagreb odbija da taj sporazum potpiše. Sud za ljudska prava u Strazburu preporučio je da dve države zaključe bilateralni sporazum, ali i naglasio da "Hrvatska još uvek nije usvojila bilo koje zakonodavstvo za implementaciju sporazuma, kojim bi se stavio na snagu Aneks G".

Ne samo da nije usvojila zakone kojim će olakšati implementaciju Aneksa, već je ovog maja Hrvatska dodatno predupredila mogućnost da sprske firme povrate svoju imovinu. U Saboru je tada donet Zakon o upravljanju imovinom, kojim je omogućeno da vlasništvo srpskih firmi bude dato u višedecenijski zakup "do sklapanja odgovarajućeg međunarodnog ugovora", prenosi Politika.

Miodrag Linta Printskrin: Youtube/RTS Sajt - Zvanični kanal

- Usvajanje ovog Zakona predstavlja završni čin otimanja imovine srpskih preduzeća, banaka i drugih institucija. Ovde se Hrvatska želi zaštititi, ako bi slučajno ipak neka tužba srpske firme prošla u Strazburu da Hrvatska kaže, evo mi ne možemo da vratimo tu nekretninu, jer po našem Zakonu ona je data u zakup 30 godina nekoj hrvatskoj firmi. Sve se svodi na to da će posle isteka 30 godina zakupa, da će ti zakupci moći da otkupe te prostore - izjavio je tada Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona za N1.

VIDEO: Snimak kuća uništenih u odronu u Hrvatskoj

(Telegraf.rs/Politika)