Na jugu je cena kvadrata ubedljivo najjeftinija, a samo jedan tip stanova ide "kao alva"
Posle dve ipo decenije stagnacije, migracije stanovništva, jug Srbije počinje da se urbanistički obnavlja. U Pirotu, Vranju i Leskovcu oživela je stanogradnja. Na veće interesovanje uticale su strane kompanije u kojima rade hiljade radnika, kao i izgradnja Koridora 10.
Ipak se ukida roming za zemlje Zapadnog Balkana: Proces će se odvijati u dve faze
Investitori traže pogodne placeve u centrima gradova. Grade se zgrade manje spratnosti i veće udobnosti. U ovom trenutku u ova tri srpska grada na tržištu nekretnina slobodno je oko stotinak stanova u novogradnji.
Prema rečima agenata koji posreduju u prometu nekretnina, niko ne želi da zida višespratnice i na nekoliko godina "zarobi" kapital, već prvo rasprodaju jedan objekat, pa onda kreću u izgradnju drugog. Zato je tržište i stabilno, što naročito pogoduje onima koji žele da obezbede krov nad glavom.
Bez obzira na svetsku krizu, tržište nekretnina u Pirotu oživelo je pre osam godina kada je francuska kompanija "Mišlen" napravila ozbiljna ulaganja u fabriku "Tigar" čiji su postali vlasnici. Presudne su bile bile 2010. i 2011, kada je počela ozbiljnija potražnja.
Ivestitor Nenad Živković se već 15 godina bavi građevinarstvom i kaže da su krajem prošle decenije on i njegovo kolege planirale da presele firme u veće gradove jer u Pirotu "nije bilo hleba".
- Dobro je što nisam to učinio, jer se ubrzo sve promenilo. Da posla ima govori i činjenica da je sada nas desetak ozbiljnih investitora, a do pre decenije mogli smo se izbrojati na prste jedne ruke. Godišnje izgradim i prodam od 15 do 20 stanova i veoma sam zadovoljan - priča Živković za "Večernje novosti".
Neimar iz Pirota stanove u novogradnji prodaje od 650 do 720 evra po kvadratu - cena skoro pa kao ona koju preporučuje država. U Pirotu se trenutno gradi desetak zgrada.
- Moji kupci su mladi ljudi, bračni parovi, uglavnom radnici "Tigra" i stanove uzimaju na kredit. Zato je idealna kvadratura od 40 do 60 kvadrata. "Tigar" ima oko 9.000 radnika, te očekujem da će potražnja za stanovima samo da raste - objašnjava Živković i dodaje da ne treba puno objašnjavati šta znači kada u jednoj sredini proradi fabrika koja daje radnicima solidne i redovne plate.
VRANJE ŽIVI OD EKSPROPRIACIJE
Izgradnja Koridora 10, zbog eksproprijacije zemljišta, ali i zapošljavanja domaćeg kadra, uticala je da građani imaju više novca. Pored Pirota, kvadrati se zidaju i u Vranju. Naime, država je vlasnicima parcela pored kojih prolazi auto-put prema Sofiji i Solunu isplatila oduzeto zemljište.
- Mnogi nisu ni znali za tu dedovinu, ali su se zahvaljujući njoj pošteno skućili. Kupci su procenili da im se trenutno štednja ne isplati, a novac od eskproprijacije sa gomile se lako troši, te su odlučili da investiraju u nekretnine - priča Zvonimir Stojković iz agencije "Gilić" u Vranju, koji tvrdi da su njegovi kupci porodice koje su rešile da se "podele", odnosno roditelji koji se odvajaju od dece.
Da u Vranju stanove kupuju Albanci, što je čest komentar u gradu, potvrda nije stigla. Stojković tvrdi da je to više "urbana legenda".
- Bavim se ovim poslom već 15 godina i nikada za klijenta nisam imao Albanca, što bi bilo nemoguće, jer nema puno agencija u Vranju. Eto, da budem precizan do kraja, ne znam da li kupuju ali se meni niko od njih nije do sada javio - kaže Stojković.
LESKOVČANI STANOVE ZARADE U NJIVI ILI U- INOSTRANSTVU
Dok u Vranju i Pirotu do krova nad glavom dolaze prodajući njive, odnosno radeći u fabrikama i državnim službama, Leskovčani do novca dolaze preko poljoprivrede, odnosno rada u inostranstvu. Pojedini proizvođači, ako vremenske prilike krenu od ruke mogu samo za jednu sezonu da zarade stan u varoši. Takvih kupaca je najviše u Leskovcu.
- Niske kamate na štednju, jaka sela i priliv od naših iz inostranstva su oživeli tržište. Trenutno imamo više kupaca koji pazare za keš nego na kredit - kaže Veljko Nikolić, vlasnik agencije "Pegaz" iz Leskovca.
PIROT NEMA AGENCIJE
Zanimljivo je da Pirot, grad od 40.000 stanovnika, nema nijednu agenciju koja posreduje u prometu nekretnina. Zainteresovani građani koji žele da se skuće, direktno kontaktiraju sa investitorom. Posle obaveznog cenkanja, kupac i neimar sa ugovorom idu kod notara, a onda u banku.
VRANjANCI IZBEGAVAJU PROVIZIJU
Agent Zvonimir Stojković kaže da pri posredovanju u prometu nekretnina nemaju većih problema, sve dok ne dođe do naplate provizije, koja je inače dva odsto od vrednosti nekretnina i plaća je prodavac.
- Vranjanci pre prodaje pristanu, a kada se nekretnina proda onda bi da se izvlače i ne plate nam proviziju. Znaju da odugovlače isplatu, iako u ugovoru lepo stoji da nema mesta "nesuglasicama" - priča Stojković.
Oko beogrdskih zgrada jure neobični četvoronožni gosti. O čemu se radi, pogledajte u videu.
(Telegraf.rs/Večernje novosti)
Video: Vulkan na Islandu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.