Milion ljudi u Srbiji drhti, jer bi u svakom trenutku izvršitelji mogli da im zakucaju na vrata!
Prema podacima Komore javnih izvršitelja svi izvršitelji u našoj zemlji imaju oko milion predmeta u radu. Dugovanja ima po svim osnovama, od komunalnih, preko preduzeća u stečaju, pa sve do dugovanja na osnovu pravosnažnih sudskih presuda.
Dugovi zastarevaju, ali ne tako brzo i lako: Izvršitelj može da naplati dug i za deset godina!
Kada se iscrpe sve pravne mogućnosti, a dug ipak ne naplati, tada zapravo počinje posao javnog izvršitelja. Ukoliko se dug ne izmiri u roku od osam dana, ili ne preda prigovor na presudu, oni kucaju na vrata, popisuju i plene imovinu dužnika. Predmet izvršenja može biti bukvalno sve što dužnik poseduje, što se u javnim registrima vodi na njegovo ime. Na primer, auto, nepokretna imovina...
Koja će se imovina prodavati zavisi od visine duga i vrednosti imovine. Važno je znati da i u ovom postupku i dužnici imaju svoja prava. Pa tako, radi namirenja duga, nije moguće zapleniti onu imovinu koja se smatra potrebnom za život pojedinca ili porodice.
Od 2012. godine, kada je komora osnovana, do danas bilo je ukupno oko dva miliona predmeta. Polovina od toga je rešena. Dužnici se najčešće žale na visinu duga, odnosno, kako je moguće da za neku komunalnu uslugu duguju 5.000 dinara, a na kraju im se pleni imovina u vrednosti od 40.000 dinara.
U Komori objašnjavaju da je deo toga kamata, koja se obračunava svaki dan, a ostatak ide za troškove prinudne naplate, koja je sama po sebi veoma skupa.
Kada su u pitanju pokretne stvari ne može da se zapleni odeća, obuća, šporet, frižider, kao i zalihe hrane i ogreva za tri meseca i novca za mesec dana. Ukoliko je dužnik korisnik nekih socijalnih davanja, prima dečiji dodatak ili invalidnina, ni to ne može biti predmet zaplene. Dok se zarade i penzije obustavljaju najviše do dve trećine ukupnog iznosa.
Ali, ako je dužnik na primer stolar ili frizerka i tako zarađuje za život i izdržava porodicu, to se ne smatra osnovnom imovinom potrebnom za život. Tada bi predmet izvršenja bila i sva njihova sredstva za rad, u slučaju stolara sve mašine, a u slučaju frizerke sva oprema za frizerski salon.
Ukoliko je dužnik, podstanar i na toj adresi i prijavljen, osim njega dugove plaća i vlasnik tog stana. Ali, i on ima svoja prava. U komori javnih izvšitelja objašnjavaju da bi to „treće lice“ trebalo da pokrene postupak za dokazivanje da je imovina u stanu njegova, ali ni to ne zaustavlja izvršenja. Tek kada to sud utvrdi, obustavlja se plenidba imovine.
I zato oni apeluju na sve dužnike da je najbolje „da se sa izvršiteljima i sarađuje“, kao i da zajednički mogu pronaći i „olakšavajuće okolnosti“. Jedna od njih je ako, na primer, dužnik donese potvrdu da mesecima nije primio zaradu. Takođe, moguć je i dogovor da se dug otplaćuje na rate. I na kraju, ceo postupak prinudne naplate dugovanja, ukoliko se to nedvosmisleno utvrdi, može se potpuno zaustaviti zbog nemaštine, odnosno siromaštva dužnika.
(Telegraf.rs/Kamatica)
Video: Poslednjeg vikenda uoči Nove godine Beograd je prazan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Dragana
Kupila sam stan stambenim kreditom, ocito od prevarantkinje, starije gospodje. Agencija, advokat, ja sve smo proverili sto je moglo da se proveri. Po kupovini stana sam se uknjizila, stavljena je hipoteka banke. Mesec dana po mom useljenju, na ime bivse vlasnice, ali sada na moju adresu stigao je poziv izvrsitelja. Bivsa vlasnica i njena porodica nisu hteli da se odjave sa sada moje adrese. Ja sam im u SUP-u pasivizirala adrese. I sada, kupis stan na najposteniji moguci nacin, drhtim zbog stambenog kredita, ali i zbog izvrsitelja koji jure bivsu vlasnicu jer je imala neku radnju za koju nije placala porez i ima dug preko 2 miliona dinara. to je apsurd naseg zakona. Imam stambeni kredit, hipoteku, uknjizila sam se, pasivizirala sam im adrese...ali i dalje drhtim zbog tudjeg duga i besmislenog zakona. Meni da zaplene stvari, a ja godinama da dokazujem da nemam nikakvu krivicu!!??
Podelite komentar
Bonn
I onda se drzava "ljuti", vrse pritisak. prijavljuju stanodavca (preko udruzenja podstanara), sto malo ko hoce da prijavi podstanara. Prijavis podstanara, on ode, nece da se odjavi sa vase adrese i gooodinama svi njegovi dugovi dolaze vama na naplatu, tj na vasu adresu !?? Odnesu vam npr jednom stvari (izvrsitelji),i kako onda da ponovo prijavis nove podstanare?? Meni se to desilo, NIKO me nije zastitio. Sada ce mnogi pitati da li sam placala porez za iznajmljivanje, Jesam! Stan sam kupila posle rada u inostranstvu, tj pare sam ulozila u Srbiju, ali zbog nakaradnih zakona, sve sam prodala i vratila se.
Podelite komentar
Milorad
Katastrofa! Zelenaši i uterivaći dugova otimaju odnosno pljačkaju narod. Ajd koji nešto duguju, ali mi je žao onih što imaju ne postojeće dugove, izmišljene dugove, a ne možeš dokazati jer kod njih je i nož i pogača.
Podelite komentar