Sve zamke banaka: Čini se da traže od nas sve manje, a zapravo su im ove grupe ljudi najlakši "plen"
Kako bi se na najbolji način dodvorile, a samim tim i pridobile što veći broj korisnika, banke im nude razne pogodnosti. Jedna od aktuelnijih je SMS poruka najveće banke u Srbiji u kojoj svojim klijentima penzionerima omogućavaju da penziju podižu dan ranije. Svako zašto ima i zato, pa tako to što će penzioneri dan ranije doći do penzije, nosi izvesni rizik da je ranije i potroše.
Uspešna godina za banke u Srbiji! Zaradile pola milijarde evra
Za bankare su penzioneri najbolji klijenti, jer na vreme izmiruju svoje rate. Zavisno od penzije mogu da se zaduže do 1,2 miliona dinara sa rokom otplate i do deset godina.
Kako se retko ko u Srbiji vodi onom "Protegni se koliko si dugačak", ljudi se rado prihvataju svih "pogodnosti".
Kad smo već kod penzionera, više banaka se odlučilo da produži rokove otplate gotovinskih kredita za penzionere. Tako najstariji građani mogu da koriste zajmove i do svoje 80. godine. Nema veze što će ako ne požive dovoljno dugo, te dugove morati da preuzmu najbliži članovi porodice.
Tu je uvek aktuelni dozvoljen minus za koji je raspon kamata između 19,46% (na godišnjem nivou) u Poštanskoj štedionici do 37,66% u Eurobanci EFG.
Opšte je poznato da je ovo najskuplji vid zaduživanja, ali Srbi su navikli da budu konstantno u dozvoljenom minusu, često i do maksimalnog iznosa koji im je dozvoljen.
Beskamatna kupovina na rate podrazumeva da postajete korisnik kreditne kartice neke od banaka za koje morate da plaćate održavanje i do 250 dinara mesečno. Klijenti se rado odlučuju da na ovaj način obnove belu tehniku i kućne aparate.
Kredite bez odlaska u banku imaju skoro sve prodavnice koje nude belu tehniku, nameštaj, mobilne telefone... Problem je što je u ovom slučaju kamata na dinarski keš kredit i do 36 odsto kada se saberu svi troškovi ove pozajmice.
Od dokumenata su potrebni lična karta, potvrda o zaposlenju i primanjima, a bankar dolazi sa laptopom u prodavnicu, proverava kreditnu sposobnost budućeg klijenta i obrađuje kredit. Rate se uplaćuju svakog meseca na račun banke koja je odobrila ovaj zajam. Ako je reč o manjem zajmu, do 60.000 dinara, potvrda o zaposlenju nije potrebna. Rok otplate je uglavnom do 48 meseci.
Ni čekovi nisu besplatni. Ko mora da kupuje na rate, najviše mu se isplate čekovi, ali ni oni nisu besplatni kao što većina misli.
Prvo, da biste dobili ček morate da platite trošak njegovog izdavanja koji se kreće od 15 do 30 dinara. Postoje banke koje naplaćuju i "ležarinu", odnosno za neupotrebljen ček treba da platite 30 dinara mesečno.
Nakon što ček prođe naplatu, banke uzimaju 100 dinara na ime troškova realizacije.
Kao što vidite, svaka pogodnost ima i svoju drugu stranu. Zato se dobro informišite pre nego što se odlučite za neku od opcija koju vam banka nudi.
(S.V.)
Video: Da li je manje štetno ako pijemo piće "bez šećera" i zašto je plastika za jednokratnu upotrebu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Банкари
Па уништили сте све домаће банке, па нас страни лихвари деру како они хоће, и нико не сме ништа да им каже, погледајте те исте банке у окружењу, какви су тамо услови пословања, камате и остало
Podelite komentar
Gini
Pa postanska uzima 650 dinmesecno za odrzavanje racuna.
Podelite komentar
SERGIJE
Uprave poslivnih banaka pod komandom NEZAJAZLJIVIH NADZORNIH ODBORA ce kreitrati nov tzv BANKARSKI PROIZVOD i nece biti skup. Za “dobro jutro” pkacacemo 200 dinara za dobar dan “. 190 dinara A obican svijet nema ko da stiti u korimpiranim sisremimaSMRT FAŠIZMU
Podelite komentar