Silne tužbe nisu uplašile banke: Nastaviće da naplaćuju troškove obrade kredita u "švajcarcima"
Banke nemaju obavezu da klijentu objasne strukturu troškova, već samo da mu kažu šta i koliko treba da plati. U skladu sa time, banke će nastaviti da se prema korisnicima kredita ponašaju kao i do sada, u skladu sa zakonom i ugovorima i sa dosadašnjom praksom, rekao je danas na konferenciji za novinare Veroljub Dugalić, Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Zbog OVOGA će banke da izgube protiv zaduženih u "švajcarcima"
On je tom prilikom objasnio da kad se potpuno ispuni pravna procedura u Srbiji, a to znači da slučaj prođe Osnovni, Viši i Apelacioni sud, sledi dalja borba.
- Ako banka ni tad ne bude zadovoljna, može da traži reviziju sudske odluke na nekom trećem sudu. Nepoštovanje ugovora skupo košta i ovu zemlju i zato je u budžetu RS za ovu godinu izdvojeno 40 miliona evra upravo za ove ovakve i slične situacije - rekao je prvi čovek UBS.
Govoreći o troškovima obrade, podsetio je da ne postoji bilo koji zakon koji banku obavezuje da klijentu objasni strukturu troškova, već samo ono što piše u ugovoru. Istovremeno, da u pres klipingu Vrhovnog kasacionog suda povodom jednog od slučajeva sa švajcarcima, stoji izjava predsednika tog suda: "Ova odluka nije pravo obavezujuća niti predstavlja stav Vrhovnog kasacionog suda"... ali sudije su slobodne u svom uverenju o svakom konkretnom prdmetu da ugovori mogu da se razlikuju".
Dugalić je za "Telegraf" ipak objasnio koje to troškove imaju banke prilikom obrade zahteva za kredit.
- Banka ima trošak kad kredit analizira Kreditni odbor, ako je stambeni kredit u pitanju, onda treba proceniti vrednost nekretnine, rizičnost plasmana, kreditnu sposobnost, a sve to rešavaju neki nivoi odlučivanja. Postoji dakle Kreditni odbor, služba za saglasnost i upravljanje rizicima, pa Izvršni odbor za velike kredite... Sve su to angažovanja ljudi, vremena i truda.
Logičnim se nametnulo pitanje - Zašto banke ne naplaćuju trošak obrade kredita korisnicima čiji zahtev za kredit nije prihvaćen, jer i to treba neko da analizira. Dugalić se složio, ali je rekao da to nije moralno.
- Pa kad bi to radile, onda bi to tek bio skandal! Onda bi banke imale motiva da odbijaju građane, a naplaćuju nešto. To nije normalno i bi bilo nekorektno. Korektan pristup je - mogu da naplatim nešto ako odobrim kredit.
Kako je istakao, ko dođe u banku treba da postavi samo dva pitanja - šta ja sve plaćam, na šta mu banka kaže: kamatu, trošak obrade, osiguranje, menicu, izvod Kreditnog biroa i drugo pitanje - koliko to košta.
Nedavna presuda Kantonalnog suda u Mostaru na strani korisnika kredita iz Bihaća protiv Adiko banke neće biti ni od kakve koristi za ovdašnje korisnike kredita te banke jer su, prema rečina Dugalića, Adiko Banka u Srbiji i Adiko banka u Mostaru dva različita pravna lica.
- Adiko banka u Srbiji funkcioniše u okviru bankarskog sistema Srbije, a ovde su rešenja za taj problem ponuđena odavno. To što su hrvatski i crnogorski sudovi poništavali ugovore koji su sklopljeni i vršili konverziju na dan zaključenja ugovora sada završava na arbitraži u Vašingtonu, pa ćemo sačekati to.
Iz Udruženja za zaštitu korisnika "Efektiva" dostavili su našoj redakciji na uvid tri ugovora o kreditu u kojima se vidi da je banka naplaćivala različite troškove obrade kredita, čak i istom korisniku. Sekretar UBS je objasnio da su ove razlike stvar konkurencije.
- To je stvar konkurencije. Oni se, pre svega, razlikuju zato što imamo 29 banaka. Neka banka će to da stavi kao niži trošak da bi privukla klijente, dok će druga da ide logikom da već ima tržište i da može da naplati toliku proviziju - dodaje Dugalić.
(Slađana Vasić)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pera
Ne lazi
Podelite komentar
kicos
A kada se neko zaduži u eurima ili švajcarcima, a puštanje kredita dobije u dinarima, šta ćemo sa tim?
Podelite komentar
Objavi ako smes
Bahata banda !
Podelite komentar