Srbi i dalje čuvaju pare u slamarici, a ovo su pravi načini da uložite višak novca i da vam se vrati mnogo više

Da li dugo sakupljani novac staviti u banku, uložiti ga u hartije od vrednosti, privatnu penziju ili ga sakriti u slamaricu, večito je pitanje koje sebi postavlja svako ko uspeva da ostavi neki dinar sa strane.

Srbi mesečno uštede do 5.000 dinara, a evo ko manje troši - žene ili muškarci

Preporučujemo

Pri izboru između različitih mogućnosti za ulaganje, pored visine kamatne stope, treba imati u vidu troškove i rizike koje sa sobom mogu da nose. I dok su mladi ljudi spremniji da rizikuju igranjem na berzi, stariji radije biraju sigurnije varijante, kao što su penzioni fondovi. A evo šta je sve u igri:

ŠTEDNJA U BANCI

Kamate na štednju u evrima već su dugo manje od jedan odsto, a kao da to nije dovoljno, na ostvarenu dobit obračunava se porez od 15 odsto. Kako su male šanse da će ova situacija da se promeni, evre u banku stavljaju samo oni kojima zarada nije bitna, već žele sigurno mesto za svoj novac. Sa druge strane, kamate na štednju u dinarima idu i do pet odsto, što štedišama može da donese značajnu dobit uz mali rizik kraha domaće valute.

Foto: Telegraf

DRŽAVNE HARTIJE

Državne hartije od vrednosti smatraju se jednim od najsigurnijih oblika ulaganja, jer iza njih stoji država. One se prodaju na aukcijama koje organizuje Uprava za javni dug, a onaj ko želi da ih kupi mora da spremi minimum 5.000 evra ili 50.000 dinara.

Osim toga, za ovu vrstu nadmetanja potrebno je angažovati brokera kojima se plaća privizija do jedan odsto. Kamate zavise od perioda na koji se zapisi puštaju, a oni koji požele da okušaju sreću to mogu da urade već 27. februara ulaganjem u petogodišnje obveznice sa kamatom od 4,5 odsto.

ŠTEDNE OBVEZNICE

Krajem prošle godine prvi put su emitovane štedne obveznice specijalno namenjene građanima. One su mogle da se kupe uz minimalno ulaganje od 2.000 dinara ili 100 evra. Prinos na obveznice u dinarima sa rokom dospeća od dve godine iznosi četiri odsto, a povećava se sa povećanjem roka sve do 6,25 procenata za 10 godina.

Za obveznice u evrima, kamate se kreću od jedan odsto na dve godine, do četiri odstona deset godina. Važno je napomenuti da za ovaj oblik investiranja ne postoje dodatni troškovi u vidu provizija ili naknada.

Foto: Pixabay

PRIVATNI PENZIONI FONDOVI

Privatne penzije već uplaćuje više 188.000 građana, a iznos zavisi od visine uplata. Donja starosna granica za pristupanje fondu ne postoji, pa u praksi više nije retkost da roditelji počnu sa štednjom za decu odmah nakon njihovog rođenja.

Mane privatnih penzionih fondova i štednog osiguranja je što su vezani za rokove, odnosno novac nije pri ruci uvek kada je potreban. U Srbiji postoji sedam dobrovoljnih penzijskih fondova.

ŽIVOTNO OSIGURANJE

Životno osiguranje je vid dugoročne štednje. Kao i svako osiguranje, ono omogućava osiguraniku ostvarivanje unapred poznatog prinosa uz istovremeno "pokriće" za rizike nesrećnog slučaja, smrti ili invaliditeta u toku trajanja osiguranja.

Najvažnije je u prve dve, tri godine redovno uplaćivati novac, jer najčešće zbog prevremenog raskida polise gubite sav novac koji ste do tada uplatili. Što duže uplaćujete novac, to je veća osigurana suma koju jednog dana možete da podignete.

BEOGRADSKA BERZA

Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi jedan je od najneizvesnijih način za ulaganje novca, ali isto tako može da donese najveći prihod. Ovaj oblik investiranja dobar je za one koji imaju prostora za rizik. Uprkos tome što uzimaju proviziju, za ovu vrstu ulaganja najbolje je konsultovati brokersku kuću.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)