Bukovače donose brz i lak novac: U kućnim uslovima mesečna zarada i do 59.000 dinara

Proizvodnja pečuraka, konkretno bukovača, jeste biznis u kome je znanje primarna investicija. Uzgoj bukovače ne zahteva velika ulaganja, ona se otplate za par meseci, a opet jeftinija je od drugih vrsta i tako dostupnija kupcima. 

OVE PEČURKE U SRBIJI SU OTROVNE: Neke jako liče na šampinjone, ako ih vidite, ne kupujte ih! (FOTO)

Preporučujemo

Ove gljive zahtevaju zdravu sredinu i ne podnose prskanje, a samo kap vode je pogubna za nju.

- Najisplativije je raditi kod kuće, u podrumu, štali, garaži. Nije posao od koga se možeš obogatiti, ali možeš pristojno da živiš - priča Blagoje Radišić, penzionisani vatrogasac iz Užica, koji se posvetio proizvodnji bukovače.

Kako je u Užicu vazduh zagađen, a to ova pečurka ne trpi, Radišić radi u zlatiborskom selu Tripkova. Na drvetu, panju, talogu od kafe, na raznim podlogama se uzgaja, a Blagoje to čini u džakovima sa čistom slamom.

- Punjenje vreća sistemom red slame, red semena je, ako se radi ručno, najteži posao, jer materijal treba gusto sabiti da bi džak bio idealne težine između 16 i 18 kilograma. Da bih olakšao sebi, napravio sam mašinu za sabijanje - kaže Radišić.

Foto: Pixabay

Džakovi se oko 20 dana, poređani tako da se ne dodiruju, drže u tamnoj prostoriji u kojoj se dozira provetravanje. Kad vreće pobele od žilica pečurki, sele se u drugu prostoriju i kače jedna iznad druge.

- Tu se svetlošću simulira smena dana i noći, pušta se svež vazduh, idealna temperatura je od 15 do 18 stepeni. Posle pet do sedam dana počinje da raste prvo kolo, a za branje treba sačekati još koji dan - objašnjava Radišić i dodaje da jedan proizvodni ciklus traje tri meseca, a potom se kače novi džakovi.

Srđan Lazić i Ana Cvetić iz Užica su letos eksperimentalno počeli da gaje bukovače u turi od oko sto džakova. Već u novembru su zakupili halu od 400 kvadrata na brdu Gornja Pora iznad užičke kotline.

Foto: Pixabay

- Krenuli smo sa 250 džakova, a kako se tržište otvaralo, svake nedelje smo ubacivali po još toliko. U prvom kolu smo imali 2,7 kilograma po džaku, a od naredna dva očekujemo po pet kilograma. Sad imamo 1.050 vreća, a zaposlili smo i dva radnika - priča Srđan Lazić.

ULAGANJE NA 20 KVADRATA 1.500 EVRA

Blagoje Radišić kaže da je za bukovaču, kao skroman porodični posao, potrebna prostorija od 20 kvadrata u koju može da stane 100 vreća. Od ove količine zaradi se mesečno 500 evra, a investirano se vrati za tri meseca.

- Ulaganje za ove uslove košta 1.500 evra. Tu podrazumevam mašine za seckanje i sabijanje slame, kazan za kuvanje slame, sistem za kačenje džakova, ventilator, aparat za vlaženje, žičani kavez u kome se slama kuva kao u fritezi i dizalicu za njega - priča on.

U video-snimku ispod pogledajte kako izgleda kad se zapali humus od pečuraka:

(Telegraf.rs/Blic)