Srbija može da proizvodi hranu za 15 miliona ljudi

Svake godine u Srbiji ostane oko 200.000 hektara neposejano, a da se tu nađe samo pšenica, to bi bio rod veći od milion tona i izvozni potencijal oko 300 miliona dolara- navodi se u magazinu Agrobiznis, a prenosi Tanjug.

Poljoprivreda u svetu, ali i kod nas ima veliku perspektivu, ključno je samo da se investira u agrar, poveća prinos i konkurentnost proizvodnje. Prema mišljenju stručnjaka Srbija proizvodi hranu za 7, 5 miliona ljudi, a ima mogućnost da proizvodi za 15 miliona ljudi.

Eksperti upozoravaju da ukoliko uspemo da obezbedimo stabilne uslove proizvodnje i kredite za setvu, premije za proizvodnju, sprečimo otkup mešetara i monopolista - ne samo da se neće brinuti o zadovoljenju potrebe Srbije, već će Srbija postati ozbiljan igrač na svetskom tržištu hrane.

U "Agrobiznis magazinu", takođe se navodi da je srpskoj poljoprivredi  potrebno pola milijarde evra direktnih stranih podsticajnih sredstava da bi se ostvarilo povećanje proizvodnje, produktivnosti, i ostvarenje izvoza od pet milijardi dolara za pet godina.

U članku se takođe navodi, a slažu se i agroekonomisti da budućnost srpske  poljoprivrede i povećanje proizvodnje hrane ne leži u novoj strategiji već u  činjenici da je na svetskim berzama došlo do povečanja cena žitarica, uljarica i hrane uopšte.

Agroekonomisti takođe ocenjuju da su prinosi ratarskih kultura u Srbiji, nekada bili na samom vrhu, a da su sada na upola manje od prihoda koje proizvedu seljaci u EU. Kao primer, navodi se to što "smo srećni kada rodi preko četiri tone po hektaru pšenice, pa tu godinu nazovemo rodnom",  a čak i "Nimibija ubere osam tona žita  po hektaru"- navodi se u Agrobiznis magazinu.

Poređenja radi, u Holandiji je prosečan rod pšenice je 8,5 tona po hektaru, dok je na primer u Velikoj Britaniji to 7,8 tona po hektaru.

Inače, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, u Vojvodini se u proseku proizvodio kukuruz  6,5 tona po hektaru, kada se upotrebljavalo 93 kg azotnog  đubriva, dok je pre dve tri godine to bilo svega 30 kg đubriva. Slično je i sa pesticidima- nekada se trošilo 5,2  kg po hektaru,  a sada 1,8 kg.

Kako se navodi u članku, a prema rečima prof. dr Branka Marinkovića "glavni krivac  za loše prinose na našim poljima je nepoštovanje agrotehničkih mera i javašluk". On ističe da je "agrotehnika na nivou šesdesetih godina dvadesetog veka, pa je jasno da ako kasnimo 40 godina, ne možemo ni imati bolje rezulatate".

Ni u stočarstvu nije bolja situacija. Pet od više od hiljadu klanica u Srbiji ima izvoznički broj,  a i izvozi se neznatan deo kvote  za juneće meso koju je Evropa dala.

Mleko se proizvodi oko 1,6 miliona litara godišnje, odnosno po kravi se  dobije oko 3.000 litara, dok je u EU taj prosek od 5.000 do 9.000 litara.

(telegraf.rs)