SRAMOTA: U centru Beograda nema mesta za srpsku kuhinju!

Kad je reč o našem nacionalnom identitetu, ne možemo da zanemarimo burna istorijska dešavanja koju su uticala na mnoge segmente našeg naroda. Upravo zbog tako duge istorije i tradicije, veliki deo srpskog identiteta čini naša nacionalna kuhinja.

Preporučujemo

Međutim, ideja da se u našem glavnom gradu ona promoviše odavno je pala u zapećak. Da li ste primetili da na potezu od zgrade "Beograđanka" do kraja Knez Mihajlove ulice NE POSTOJI nijedan restoran domaćih srpskih jela?!

S druge strane, glavne ulice grada i najpoznatija turistička trasa vrvi od objekata u kojima vam nude kineske, turske, italijanske pa čak i meksičke specijalitete.

Nažalost, ukoliko ste turista i došli ste u Beograd, koji je na dobrom glasu kad je noćni provod u ptanju, postoji velika verovatnoća da ćete ostati uskraćeni za gastronomsko iskustvo srpske kuhinje. Stoga, moraćete da se naoružate strpljenjem i dobrim mapama grada.

Miris roštilja, sarme, pečenja, pasulja, podvarka će vas sačekati mimo usijanog gradskog centra. Ali vas zato miris girosa sigurno neće zaobići.

Reporter Telegrafa je izašao na teren i zaustavio nekoliko sugrađana koji su za sebe rekli da su rođeni Beograđani. Zatim je usledio neverovatan obrt.

Mnogi od njih su imali problem da odgovore na pitanje gde se nalazi najbliži restoran domaćih srpskih jela, a odgovori koje smo dobili su nas doveli do zaključka da u centru grada očigledno nema mesta za srpski restoran.

Naglašavamo da je reporter sprovodio anketu u samom centru grada!

- U Beogradu živim od svog rođenja. Ranije ste mogli da jedete srpska jela bilo gde, sad se ponuda domaćih jela svodi samo na neke hotele i restorane. Tužna sam zbog toga - kaže šezdesetogodišnja Milena P.

- Lepo je što se otvaraju novi strani restorani i kafei, ali mi fali mesto na kojem mogu da kupim domaću kuvanu klopu - kaže Milan, student Univerziteta u Beogradu.

Pice, girosi, palačinke i mnoga druga jela koja su stekla svetsku slavu u Beogradu se doslovno mogu naći na svakom ćošku.

Moramo se složiti da je ovo ekonomski najisplativije kad je u pitanju turizam. Međutim, ne smemo biti zaslepljeni površnošću bilo kakve zarade. Sami moramo da promovišemo sopstvenu kulturu i identitet, kako ona ne bi počela da gubi na značaju i vremenom nestane.

(Mihajlo Pavić)