UPOZNAJTE MIĆU CIPELU: Tijanić je dolazio svaki dan, elitu je sramota, pa šalju cipele u kesi (FOTO)

Mustafa Mehmedović jedan je od ukupno trojice ljudi u Beogradu koji se bavi zanatom koji je na pragu izumiranja - čišćenjem cipela.

Preporučujemo

Beograđani ga uveliko znaju kao Miću Cipelu i za njega imaju samo reči hvale. Skoro pola veka ovaj čovek je svakodnevno na gradskom pločniku, u Makedonskoj ulici, gde s osmehom dočekuje svoje mušterije.

Na njegov zahtev, sve fotografije u tekstu su u crno-beloj boji.

Koliko dugo se bavite ovim poslom?

- Ovde sam oko četrdeset godina. To je dosta vremena, ali sam zadovoljan. Volim Beograd, ljude u njemu i naravno, volim kada mogu da im pružim kvalitetnu uslugu. Da nije tako, odavno bih bio ko zna gde i bavio se potpuno drugim stvarima.

Kako ste počeli svoju karijeru i od koga ste naučili prve korake?

- Moj otac držao je salon za čišćenje cipela, odnosno kože. On mi je preneo znanje koje danas posedujem i biću mu večno zahvalan zbog toga. Tako da sam ovim poslom počeo da se bavim veoma mlad, uz njegovu pomoć. Međutim, ti počeci su bili teški. Salon nam je srušen, 1989. godine, zbog izgradnje "Staklenca" i drugih privatnih objekata. Moja porodica i ja ostali smo na ulici.

Da li ste vi jedini koji se bavi ovim poslom u Beogradu?

- Nisam. Pored mene postoje još dvojica kolega. Jedan je na Slaviji, a drugi na Železničkoj stanici. Ranije nas je bilo neuporedivo više.

Šta je najbitnije u ovom poslu?

- Jako je važno kakav si s ljudima. Ja za ovih četrdeset godina nikada nisam imao nikakav konflikt. Naravno, bitno je i da svoj posao odradiš kako treba i da mušterija bude zadovoljna.

Može li čovek da preživi od čišćenja cipele?

- Još uvek uspevam da sastavim kraj s krajem. Ali to zavisi od toga koliko mi ljudi dođe dnevno. Nekada očistim deset pari, nekada jedan. Od ovog posla izdržavam sebe, ženu i dvoje dece. Što se zarade tiče, kao što sam rekao, ona varira. Moja usluga košta 200 dinara. Caka je u tome da vredno radiš, koji god posao da obavljaš.

Ko su vam mušterije?

- Većina ljudi koji koriste moju uslugu su stariji ljudi. Omladina retko dolazi, gotovo da ih nema, nađe se po neki kancelarijski službenik. Ipak je ovaj zanat na pragu izumiranja. Dolaze mi lekari, advokati, ljudi iz različitih sfera, što bi se reklo, krem Beograda. 

Da li vas posećuje neko od poznatih ličnosti?

- Od poznatih istakao bih pokojnog Aleksandra Tijanića. Nije prošao dan da me nije posetio. Dolazili su mi Šekularac, Loter Mateus, Ilija Petković. Ostale ne smem da imenujem, verovatno im ne prija medijska pažnja, pogotovo jer ima i političara. Pošalju vozilo ili ljude koji donesu obuću na određenu lokaciju i onda dobijem istrukcije gde da dođem, kada završim posao. Nekad je samo izbace kroz vrata automobila, pa dođu kasnije.

Koliko sati dnevno provodite na ulici?

- Svakog dana sam ovde od 10 ujutru do 5 popodne, i tako već četiri decenije. Vremenski uslovi nisu bitni. Kiša, vetar, sunce ili sneg, Beograđani me uvek mnogu naći na istom mestu.

Jeste li bili u situaciji da vas neko ponizi zbog posla kojim se bavite?

- Nikad me niko nije ponizio i uvredio. Ljudi su prijatni. Nisam imao problema ni zbog svog muslimanskog porekla. Jedan od kolega promenio je ime, jer je musliman. Ja nisam video potrebu za tim, jer nisam ugrožen.

Kako ste zadovoljni onim što ste ostvarili u životu?

- Ovo je porodični posao i tradicija. Ponosan sam na sebe. Ne razlikujem se od bilo koga ko svoj posao radi ulagajući maksimum. Nemam čega da se stidim, kao čovek koji živi od poštenog rada.

(D. Čavić)