U POSETI ŠKOLI ZA DECU SA SMETNJAMA: Smeh, sjaj, radost i suze! (FOTO)

Osnovna škola "Anton Skola" u Beogradu je prva škola na Balkanu koja je otvorila odeljenje za decu sa autizmom i postoji već 50 godina. Ove godine slave jubilej, a obeležiće ga u nadi da će republički organi izmeniti propise, jer uslovi u kojima rade zaposleni u ovoj ustanovi su veoma teški, pa se radi "kao na traci".

Preporučujemo

Direktorka škole Nataša Selić, u razgovoru za Telegraf.rs navodi da su problemi sa kojima se susreću zaposleni veliki, i da uz veliko požrtvovanje i ljubav prema ovakvom vidu posla, ipak uspevaju da ispune sve obaveze.

- Naša škola ima 103 učenika, koji se nalaze u 16 odeljenja. Imamo 50 odsto dece bez roditeljskog staranja. Novi zakonski propisi su profilisali decu u školama tako da su sada kod nas deca sa veoma velikim smetnjama, dok su ona sa lakšim u redovnom procesu obrazovanja. Došlo je do toga da se tretiramo kao bilo koja osnovna škola, međutim, mi imao potpunu drugačiju organizaciju. Imamo dosta dece koja ne mogu da kontrolišu svoje fiziološke potrebe, a predviđeni zakonski normativi podrazumevaju da na 100 učenika idu dve medicinske sestre. Takođe na osnovu veličine naše škole imamo pravo na samo dve spremačice. To je više nego nedovoljno za nas - kaže Selićeva i nabraja sa kakvim se sve problemima susreću zaposleni u svokodnevnim susretima sa ovakvom decom.

- Veliki broj naših učenika nema kontrolu sfinktera, tako da u odredjenim situacijama naše sestre moraju brzo da reaguju i potrebno je da ih odmah okupaju. Zbog toga sestre rade non stop. Deca se kupaju, presvlače, stavljaju im se nove pelene, daju im se terapije, jer mnoga od njih moraju u tačno vreme da uzmu lekove, što je veoma teško postići sa ovim brojem zaposlenih. Dosta dece imaju probleme sa gutanjem, i vi njih praktično sve učite. Da drže kašiku, šolju...  Kada dođu u školu oni ne mogu ništa praktično da urade zbog težine smetnji - napominje ona.

Selićeva upravo zbog toga apeluje da je neophodno da država obezbedi mogućnost za zapošljavanjem dodatnog osoblja kako bi sva deca mogla da dobiju pravilnu negu i adekvatnu podršku . Napominje da su za razvoj i napredak ove dece individualni tretmani kod logopeda i reedukatora psihomotorike od neprocenjivog značaja ali da broj angažovanih stručnjaka iz tih oblasti nije u skladu sa brojem dece.

- Ne možete da dozvolite da jedan defektolog ostavi sedmoro dece, da bi jedno odveo u toalet, i da mu pri tome pomaže pri obavljanju nužde . I tu nismo usamljeni primer, tako je u svim školama ovog tipa. Pojedine škole imaju samo jednu ili dve medicinske sestre, pa se snalaze kako znaju i umeju. Situacija je takva da radite sa decom koja su na nivou od godinu dana kada kreću u školu. Kalendarski uzrast uopšte ne odgovara stvarnom. Vi praktično se ponašate kao da imate bebe,  a to niko ne prepoznaje - kaže ona.

Direktorka ove škole upozorava da novi zakon ne dozvoljava zapošljavanje dodatnih kadrova koji bi popravili ovako katastrofalnu situaciju.

- I ovi postojeći zaposleni su pod znakom pitanja da li će imati posao. Ni jedan pravilnik nije izdvojio i definisao veliki broj specifičnosti koje ova deca imaju , jednako kao i škole koje ih obrazuju . Sutacija je sada gora, jer je povećan broj učenika po odeljenju, što je skandalozno. Broj učenika po odeljenju je sada 10. Jedan čovek ne može da kontroliše toliki broj dece na jednom mestu koja imaju takav tip smetnji. To je gotovo nemoguće. Recimo, u Hrvatskoj, deca koja se nalaze u istoj situacije, broje do tri učenika u odeljenju, da bi nastavnik mogao da posveti svakom pažnju i kako bi svako dete dobilo potrebnu negu. U razvijenim zemljama EU taj odnos je jedan prema jedan, o čemu mi praktično možemo samo da sanjamo - ocenjuje Selićeva.

- Imali smo učenika koji je bio natprosečno inteligentan, sa koeficijentom intiligencije 120. Briljantno je računao i pamtio datume. Imao je neku vrstu urođenog kalendara u glavi Kada bi ga pitali koji je bio dan , neki datum od pre nekoliko desetina godina, odmah bi tačno pogodio. Mi smo naše obaveze i sastanke planirali unapred nekoliko meseci uz njegovu pomoć. Nikada nije grešio datume i dane. Na drugoj strani, nije znao da veže pertlu i da sam ode kući. Pored njega imali smo učenika sa autizmom koji se ove godine sprema za upis na Muzičku akademiju. I sada imamo veoma nadarenu , decu sa natprosečnom inteligencijom, koja odlično percipiraju određene stvari dok na drugoj strani ne mogu da urade najobičnije stvari iz svakodnevnog života - otkriva Selićeva.

Ona napominje da u životu ovih mališana posebno mesto zauzima muzika, da postoje određeni pevači koji su favoriti učenicima, i da su dečaci i devojčice iz ove škole prvi u Evropi uspeli da izdaju disk sa muzičkim numerama.

- Kao i kod drugih ljudi, muzički ukus varira od jednog do drugog deteta. Međutim, većini njih su omiljeni pevači Bajaga, Vlado Georgiev, Željko Vasić, a dobro se kotira i Severina. Jednom prilikom je Momčilo Bajagić bio naš gost i odsvirao učenicima nekoliko svojih pesama. Bio je šokiran činjenicom da deca znaju sve tekstove njegovih pesama. Muzika ovu decu opušta i jedva čekamo da predstavimo ono što znamo sa njima prilikom obeležavanja jubileja. Videćete, oni su predivni- najavljuje direktorka.

Međutim, za proslavu i pristojno obeležavanje jubileja ove škole, neophodna su sredstva koja ova škola nema dovoljno. Zato pozivamo ovim putem sve ljude dobre volje koji su u mogućnosti da doniraju sredstva, da to i učine. U prethodnom periodu mnoge poznate ličnosti su učestvovale u humanitarnim akcijama za pomoć ovoj ustanovi. Najveći donator je bio naš proslavljeni tenise Novak Đoković,l koji je u okviru svoje fondacije poklonio igralište ovoj obrazovnoj ustanovi. Ukoliko ste u mogućnosti, pomozite i vi.

Pomoć možete uplatiti na donatorski račun OŠ Anton Skala : 840-4475760-63!

(Telegraf.rs)