ISPOVEST TAKSISTE: Najluđi događaji jednog beogradskog profi vozača! (FOTO)

Svaki taksista je tokom svojih vožnji često bio rame za plakanje ili ga je bar jednom neko uvukao u svoj život i svoje problem. Možete zamisliti koliko je to puta kada taksirate 27 godina?

Preporučujemo

Uoči Nove godine, taksista Vladimir Čanović iz "STB Taksija" priča najzanimljivije doživljaje iz svoje karijere. Od toga kako je zamalo prisustvovao porođaju u svojim kolima, preko repetiranja pištolja za vreme vožnje, do špijuniranja bračnih drugova u švaleraciji.

Neke od priča ostaće mu u sećanju za ceo život.

Lepota ovog posla je što je svaki dan drugačiji, stalno doživljavate nove priče i radite s novim ljudima. Najvažnije je, kako kaže ovaj taksista, biti “dobar psiholog“ kako bi znali da ocenite ljude i situaciju.

- Bio sam prvi u redu na taksi stanici u Bloku 70, kada mi u auto, na zadnje sedište, bukvalno utrča zena i pokaza rukom u pravcu glavne ulice i viknu da vozim i pratim autobus, koji je išao u pravcu Bloka 45. Brzo sam krenuo za njim, a žena je počela da mi objašnjava kako je ubeđena da je muž vara i kako je odlučila da ga prati. Takođe ima saznanja da navodna ljubavnica njenog supruga živi u jednom soliteru u Bloku 45, pa je tog dana odlučila da to proveri. Bila je izgubljena, usplahirena, a meni situacija i smešna i tužna u isto vreme, ali sam hteo da joj pomognem, nadajući se da greši –priseća se Vladimir i nastavlja:

- Vikala je da preteknem autobus, da stignemo pre njenog supruga i sačekamo ispred tog solitera da vidimo da li će ući, što sam i uradio. Parkirao sam auto dovoljno daleko, a ipak dovoljno blizu da možemo lepo da vidimo ulaz. U jednom trenutku viknula je: “Dole” i nestala između prednjih i zadnjeg sedišta, a ja sam se takođe, refleksno, bacio na sedište suvozača. Žena je zapravo videla supruga, pa se uplašila da je on ne vidi u taksiju. Jasno je zašto se ona sakrila, ali sam se kasnije smejao svojoj reakciji i sakrivanju, jer ja nisam imao potrebe da se krijem, mene njen suprug nije poznavao. Odvezao sam je do prve autobuske stanice, gde je platila vožnju, zahvalila se i tužna otišla, a mene ostavila u čudu - priseća se Vladimir lova na nevernog supruga.

Neprijatna, a pre svega opasna situacija, Vladimiru se dogodila dok je vozio jednu baku i njenog unuka.

- Baka je sedela iza mene, a unuk pored nje. U jednom momentu, upalilo se svetlo u kabini kao i lampica na brzinomeru. Baka nije prestajala nešto da mi priča. U sekundi sam se okrenuo i uhvatio unuka za rame. On je već bio otvorio svoja vrata, malo je falilo da ispadne. Osetio sam trnce kako mi prolaze kroz telo - priseća se ovog nemilog digađaja naš sagovornik i napominje da je ovo vrlo poučna priča za one koji putuju s decom.

Najveći stres ovaj taksista doživeo je, kako kaže, kada je malo falilo da mu se trudnica porodi u kolima, u trenutku kada je porođaj već počeo.

- Vozio sam mladu ženu s mužem, od Zemuna, početak Tošinog bunara, do Gradske bolnice na Zvezdari. Ni bližeg porođaja, ni duže relacije, a ni glasnije trudnice. Sve vreme je zavijala kao sirena, ne znam gde sam i kako vozio, ne sećam se trase, jednostavno mi je izbrisana iz sećanja, znam samo da sam prebrzo vozio, a noga na gasu mi se tresla. Njen suprug je bio u istom stanju kao ja, ako ne i u gorem, a na kraju je sve bilo u redu, iako mi je oduzela bar pet godina zivota – priseća se Čanović.

Najopasnija situacija dogodila se kada su ga u Vojvode Mišića, kod BIGZ-a sat vremena iza ponoći, zaustavila četiri momka koji su želeli da idu u kafanu u Jajincima.

- Primetio sam da je pijan momak koji je seo iza mene, čim je ušao počeo sa vikom, izgovarao izvikane “patriotske” parole, pretio zamišljenim neprijateljima i radio sve ono sto ide uz to.

- U jednom momentu, preteći nekome, repetirao je pištolj iza moje glave, verovatno ga nije uperio u mene, ali sam zvuk repetiranja i saznanja da je pijan, nije me ostavio ravnodušnim, bio je to nimalo prijatan momenat. Iako sam imao pištolj kod sebe i ubrzano razmišljao šta da uradim, saznanje da možete biti ubijeni ili vi nekoga da ubijete, bilo je jezivo. U tom trenutku, momak koji je sedeo pored mene, verovatno videvši šta može da se desi, počeo je da viče na ovoga iza mene, a ova dvojica pored njega su mu otela pištolj. Na kraju vožnje su platili više nego što je trebalo – priča naš sagovornik.

S druge strane, novogodišnja noć je jedna od najlepših za rad. Svuda je veselo, ljudi idu na slavlje, sve je lepo i svečano, bez tenzija, bar do ponoći, a onda alkohol učini svoje, pa ponekad posle ponoći nastaju neke neželjene situacije.

- To su obično one situacije kad nekome ko je popio i veseo je pokušavate da objasnite da ne možete s njim na piće u dva po ponoći. Prvo zato što morate da radite, a drugo zato što ne smete da pijete dok radite. Ili kada vozite nekoga njemu je muka, a vi samo čekate da se ispovraća po vama i sedištima. Naravno da posle toga nema više posla, jer dok se sve to dovede u red, prođe noć - iskren je Vladimir.

Na kraju razgovora, naš sagovornik objašnjava da ovaj posao nije lak, a da je stereotipe o taksistima najteže pobiti.

- I sami znate kakvo mišljenje vlada o taksistima, sve zbog takozvanih "divljaka" koji pljačkaju mušterije i naplaćuju vožnje bez taksimetra. Zato je osnovan "Siguran taksi BG" (STB Taxi), a svakom korisniku taksi usluga je jasno da će u našim vozilima biti u svakom segmentu siguran - kaže Vladimir.

On je i ovu Novu godinu proveo radno. Možda vas je baš on odvezao na najluđi provod u godini ili vas je vraćao kući nakon lude žurke. Do sledećeg susreta, on svim čitaocima Telegrafa želi srećnu i uspešnu 2014. godinu!

(M. B.)