PREŽIVLJAVANJE U BEOGRADU: Nosači torbi i taksisti u borbi za mušterije! (FOTO)
Kao što vukovi hvataju svoj plen da bi preživeli, tako i nosači torbi i taksisti na dolaznom peronu BAS-a vrebaju mušterije kako bi zaradili neku crkavicu.
Dolazni peron BAS-a u Karađorđevoj ulici je najživlji deo grada. Od ranog jutra pa do kasno uveče ljudi dolaze i odlaze, a nosači torbi i taksisti ih "startuju" čim izađu iz autobousa, kako bi zaradili neki novac. Ima i onih koji još uvek rade na divlje, a i onih koji svoj posao obavljaju časno i u skladu sa zakonom.
Neki taksisti su previše upadljivi, unose se u lice s dobro poznatim: "Taksi, taksi, gospođo trebali li vam taksi...", dok nosači torbi zajedno u opštem metežu s taksistima nude svoju ponudu uz: "Nosimo torbe, evo gospodine, recite dokle treba, cena daj šta daš..."
Njihov radni dan počinje oko 7 ujutru, a nekada zna da potraje i po 15-16 sati dnevno. Po zimi kiši, suncu, snegu ili košavi, oni su uvek tu.
Kažu, najviše se obraduju kada se poznati glas spikera oglasi sa "Autobus iz Minhena prispeo je u stanicu", jer tada zarade koji dinar više.
- Nekada je moglo dosta više da se zaradi od ovog posla, a bilo nas je dosta manje. Danas ako zaradim 600-700 dinara dnevno, to je puna kapa - kaže za Telegraf K.M, trljajući ruke da se ugreje. On se ovim poslom bavi punu deceniju. Usput dodaje da ljudi nemaju više para kao pre, pa je i razumljivo zašto se tako malo zarađuje.
Taksisti prolaze malo bolje, ali malo je ljudi koji uzimaju taksi na dolaznom peronu BAS-a. Razlog je jednostavan - u moru prijavljenih taksista, ima i onih koji rade na "divlje", pa znaju da "oderu" mušteriju.
Čini se da ih nikadnije bilo više na jednom mestu. Žuti fluorescentni prsluci su svuda, a kroz stisnute zube izgovara se "taksi". Putnicima koji dolaze u prestonicu oni su prvo nezgodno iskustvo kada kroče na vreli beogradski asfalt.
Tada tek nastaje pravi haos. Kada mušterija izgovori čarobno "Može!" na pitanje da li treba taksi ili nošenje torbi, nastaje trka, borba rečima, spuštanje cena, guranje, uzimanje pod ruku i odvlačenje "žrtve".
Neki se rvačkim zahvatima probijaju do rodbine i prijatelja kako bi se pozdravili ili uzeli torbe, dok ima i onih koji koriste usluge taksista i nosača.
Dok traje pauza između dolazaka autobusa, taksisti se nervozno šetkaju, čitaju novine i prate ispod oka, kao špijuni, dok se nosači torbi najradije greju u restoranu pored ili u hodniku staničnog toaleta.
Za samo sat vremena provedenih na dolaznom peronu BAS-a, dok je temperatura bila oko nule, pristojno sam se smrzao. I taman kad sam pozvano na čaj jednog od nosača torbi da ispriča još ponešto o ovom poslu, začulo se za razglasa "Autobus iz Skoplja prispeo je u stanicu...".
Iako je ćutao, očima mi je rekao: "Prijatelju, rado bih ti ispričao sve što znam, ali moram da idem, stranci uvek više plaćaju. Možda budem imao toplu večeru za porodicu!"
Neki njihov posao nazivaju opstankom i borbom za život, drugi, pak, misle da je prizor sa BAS-a ružna slika o Beogradu. Da li ste imali neko iskustvo sa njima? Vi imate reč...
(Mićo Babić)
Video: Besnu mašinu vozio po pešačkoj stazi i "razgrato" pešake po blatu: Bahato da bahatije ne može
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Zorica
Ne,nisam imala ruzno iskustvo jer na pitanje da li treba taxi odgovorim sa "cc".
Podelite komentar
coa
Bagra. Ni ne izadjem sa aerodroma lesinari mi hvataju kofer. Dobra batina i po njima
Podelite komentar
Borislav Maric
nisu oni tako jadni,kao sto pise ovaj novinar.od Lastine stanice pa do glavne ,znaci samo preko ulice,znaju uzeti i po 20 evra za par kofera.to govorim iz licnog iskustva.ni taxisti nisu bolje cvecke.voznja do Panceva 50 evrica,a u isto vreme taxi iz panceva do laste je 1500 dinara.a kazu da je pancevacki taxi jedan od skupljih.
Podelite komentar