PONOVO RADI STADION: Na Tašu će se opet igrati hokej, fudbal i košarka! (FOTO)

Kultno okupljalište Beograđana stadion "Tašmajdan" trebalo bi, prema rečima stručnjaka, da svoje prve posetioce primi već na proleće, ukoliko budu ispunjeni svi uslovi za zavšetak ovog prestižnog objekta.

Rekonstrukcijom stadiona dobiće se još jedno mesto gde će ljubitelji sporta, muzike i kulturnih manifestacija moći da uživaju kao nekada. Neće se menjati prvobitni izgled, ali će ceo prostor biti osavremenjen. Radi se na tome da ima isti onaj autentičan izgled iz davne 1954. godine.

Osnovna namena biće klizalište koje je i ranije bilo jedno od najvećih u Srbiji, a u toplim danima zaljubljenici u tenis će moći da uživaju na ovom terenu.

Kroz više stotina metara cevi prolaziće slana voda koja će stvarati led na čijoj površini će se igrati hokej. Ide se korak po korak, a nakon okončanja svih radova na celom terena biće postavljena sportska podloga za odbojku, košarku, rukomet i fudbal.

Na bočnim stranama terena nalaziće se prodavnice sa sportskom opremom. Kapacitet Tašmajdan ostaje isti, moći će da primi 7.000 ljudi na tribinama i 3.500 ljudi na terenu.

Višenamenski stadion je kroz svoju dugu istoriju ugostio mnoge poštovaoce sporta, muzike i kulturnih dešavanja. Tako je 1954. održano Evropsko prvenstvo u košarci, 1957. prvo Svetsko prvenstvo u rukometu za žene, kada je jugoslovenska reprezentacija osvojila bronzu, a nešto ranije 1956. održan je prvi Dejvis kup u Beogradu. Dugo godina bio je domaći teren Zvezde i Partizana. Hokej na ledu igrao se samo na ovom mestu u celoj Srbiji.

Zbog specifičnog položaja i akustike na stadionu su se održavali koncerti mnogih pevačkih zvezda, od Zdravka Čolića, Halida Muslimovića, Lepe Brene, pa sve do Električnog orgazma i Bajage.

Stadion nisu zaobišle ni mnoge kulturne manifestacije, poput španske koride, automobilske fudbalske utakmice s velikom loptom koju su šutirale polupane "fiće".

Radovi na obnovi su započeti 28. decembra 2011. i prema tadašnjim planovima, trebalo bi da budu završeni za 15 meseci, ali veliki problem napravila su skloništa  koja su izgrađena 1941. godine tokom Drugog svetskog rata, za koje se vrlo malo znalo da postoje. Nakon toga glavobolje radnicima zadaju stenske mase koje se nalaze iznad tribina.

Vrlo bitnu sliku samog stadiona predstavljaju stene zbog kojih stadion ima svoju autentičnost, ali bitno je da se spreči obrušavanje i da budu bezbedne.

Na samo raščišćavanje potrošeno je oko šest meseci,  a ogromne količine šuta, korova i đubreta trebalo je izbaciti kako bi moglo da se uvidi pravo stanje stadiona.

Gradnja ovog stadiona započeta je davne 1952. na mestu nekadašnjeg kamenoloma, po kojem je i dobio ime. Tašmajdan potiče od  dve turske reči taš-kamen i majdan-rudnik. Svečano je otvoren 24. januara 1954.

Ostaje nam da vidimo kako će  izgledati Tašmajdan u novom ruhu.

(Telegraf.rs)