PLAN IZ 1912: Beograd kao Pariz, od Kališa do Zemuna vazdušnim tramvajem!

Beograd bi danas izgledao potpuno drugačije da je pre 100 godina zaživeo urbanistički plan Albana Šambona, koji je 1912. zamislio, između ostalog, da Terazije krase vodopadi, da se zgrada Parlamenta nalazi na Tašu, uz raskošan nacionalni muzej, dok bi na Slaviji bila trijumfalna kapija.

Arhitekt Alban Šambon, Belgijanac francuskog porekla, pre 100 godina imao je viziju da od Beograda napravi grad koji će se svojom lepotom meriti sa večitim arhitektonskim biserima − Parizom, Londonom, Berlinom...

On je 1912. godine napravio prvi proevropski plan Varoši Beograda, a da Prvi svetski rat nije osujetio njegove zamisli, danas bi Beograđani umesto večitog saobraćajnog kolapsa, nasred Slavije imali Trijumfalnu kapiju po uzoru na parisku, a Nemanjina ili Ulica kralja Milana možda bi danas bile beogradska Jelisejska polja.

Naime, Šambon je smatrao da Srbi kao ratnički narod zaslužuju ovakvu kapiju. Smeli arhitekta predlagao je još da ispred Skupštine grada na posebnom korintskom stubu bude postavljen Spomenik slobode, poštu na mestu kafane Albanija, muzej u Tašmajdanskom parku...

- Kako je Alban Šambon pobornik tendencija istoricizma, on osnovnu ideju za rekonstrukciju Varoši sprovodi reinterpretacijom prošlosti. Šambonov plan daje izuzetno vredan predlog Kružnog bulevara, raskošnih Osmanovskih razmera, jasno razdvajajući građevinski rejon od ostale teritorije - navodi se u monografiji Urbanističkog zavoda Beograda.

Poseban izazov svakom arhitekti do danas predstavlja povezivanje grada sa rekom, a Šambon je smislio da na mestu terazijske terase treba da postoje kaskadni vodopadi po uzoru na viseće vrtove koji bi se u ritmičnoj celini spuštali ka Savi.

 BEOGRAD KAKAV JE MOGAO DA BUDE

Na sadašnji izgled Beograda uticali su, sa jedne strane, autori sa krhkim, "lomljivim" vizijama, a sa druge, stvaraoci koji su bili istinske istorijske veličine. Ovi drugi su od Beograda želeli da naprave ne samo evropski, već i bolji grad u odnosu na uzore sa Starog kontinenta.

Hram posvećen Svetom Savi imao bi drugačiji izgled od ovog sadašnjeg, ali ne bi bio ništa manje veličanstven. 

Veliki arhitekta Stanko Mandić planirao je posle Drugog svetskog rata da izgradnja Novog Beograda teče tako da se formira novi grad sa sistemom ostrva i mrežom plovnih kanala. Tako bi Novi Beograd ličio na modernu Veneciju.

VAZDUŠNI TRAMVAJ

Građevinsko preduzeće "Šumadija", još 1928. godine, predložilo je da se Kalemegdan i Zemun povežu posebnom vrstom žičare preko Save. Vazdušni tramvaj polazio bi na svaka dva minuta i putovanje do Zemuna bi trajalo oko pet minuta.

Beograd ima autore koji su značajno mogli da ga unaprede, ali i unakaze. Tako je isti Nikola Dobrović bio inicijator ideje da se na Donjem kalemegdanskom gradu izgradi sportski stadion posle Drugog svetskog rata. Ali kakav...

Izgradnja stadiona je bila ideja Nemaca, još pre rata, a tada su angažovali arhitektu Vernera Marha, autora olimpijskog stadiona u Berlinu. Posle propasti nacističke ideje, Dobrović predlaže da se ipak napravi stadion, ali mu se ondašnje Udruženje arhitekata suprotstavilo i uspelo u nameri da sačuva Kalemegdan od uništenja.

(M. B.)