TELEGRAF U KONTROLI LETA: Srpsko nebo je najbezbednije u Evropi (VIDEO)

Svakog sata teritoriju naše države preleti oko 60 aviona i u ovaj broj spadaju samo komercijalni letovi. Svaki od njih nadziru zaposleni u Kontroli leta, koji su svakog minuta odgovorni za stotine života putnika. Telegraf.rs  je bio u poseti "čuvarima neba" i saznao kako se kontrolišu "velike ptice", koliko je zahtevno motriti na njih i koje predispozicije su potrebne za obavljanje ovog odgovornog posla.

Pre nego što bilo koji avion poleti  mora da dobija određene instrukcije od aerodromskog kontrolora koji pilotu daje informacije šta će uraditi po poletanju aviona, vremenski uslovi koji će biti u toku samog leta kao i dozvolu za njegovo poletanje. Kada avion poleti i postigne potrebnu visinu njegov nadzor preuzima sektor terminalne kontrole letenja koji su formirani oko aerodroma. Kako  avion postepeno povećava svoju visinu on menja i sektor pod kojim leti.

Vazdušni prostor našeg regiona sastavljen je od nekoliko celina koje kontrolišu određeni kontrolori u zavisnosti na kojoj visini se avion nalazi. Dozovoljena granica u kojoj sektor može da primi je četrdeset aviona i kako povećava svoju visinu tako se menja frekvencija nad kojom leti.

Za jednim sektorom sede dva kontrolora. Prvi je planerski kontrolor koji radi na tome da ceo put tokom leta bude bezbedan i svojom kontrolom omogući da određeni avioni ide po planu koji je ranije napravljen. Drugi je izvršni kontrolor koji se bavi samim letenjem aviona, odnosno on vodi avion od ulaska do njegovog izlaska sa teritorije nad kojom leti.

- Pre nego što dođe avion kontrola dobije ceo plan leta toga aviona (rutu toga aviona, na kojoj visini je planirao da leti, koje su mu odrednice, tip aviona) sve te podatke mi dobijamo putem sistema. Svi moramo da imamo iste sisteme koji jedni sa drugima mogu da komuniciraju u softverskom i tehnološkom smislu. Tako da mi automatski kada avion dolazi dobijemo podatke za njega, to se prikaže kontroloru na ekranu i nakon toga se uspostavlja komunikacija sa pilotom- ističe Natalija Aćimović šef obuke kontrole letenja.

Svaki pilot kada ulazi na određenu teritoriju neke države mora da se javi kontroli letenja. Prvo šta uradi daje podatke o svojoj visini i poziciji na kojoj se nalazi, nako toga kontrolor mu odgovara da je uočen na radari i da mu odobrava da leti nad tom teritorijom. Posle toga dobija sve ostale podatke koje pilotu govore na kojoj visini sme da leti, kojom rutom da se kreće, kakvi su vremenski uslovi i ostale bitne informacije.

Propisano rastojanje između dva aviona je trista metara za horizontalno, dok je dozvoljena granica za vertikalno rastojanje osam kilometara. Sve ispod toga smatra se incidentom. Tako je 17. juna mađarski kontrolor izazvao incident na samoj granici sa Srbijom, kada su letelice bile ispod dozvoljene norme. Na srećom nije bilo nikakvih posledica.

Maksimalno vreme koje čovek može da provede za radarom je dva sata. Nakon toga mora da ima pauzu od sat vremena. Smena traje prosečno osam sati, uvek jedni moraju da menjaju druge, ali aktivno rade oko pet sati. U smeni ima oko trideset pet ljudi zajedno sa celim osobljem, dok ukupan broj zaposlenih kontrolora iznosi oko dvesta pedeset ljudi.

Po Ustavu Republike Srbije svaki kontrolor letenja poslom može da se bavi do svoje (65) godine starosti, ali obično se nakon određenog broja starosti prebacuje na pozicije šefa smena.

Kontrola letenja Srbije i Crne Gore osnovana je 2003. uz zajedničku saglasnost država. Srbija ima udela od 92 , dok Crna Gora raspolaže sa 8 procenata. U svojoj nedležnosti ima celu teritoriju Srbije i Crne Gore, kao i deo međunarodnih voda Jadranskog mora i 55 procenata Bosne i Hercegovine.

-Što se tiče bezbednosti mi smo poslednje tri godine proglašeni drugim najbezbednijim nebom u Evropi. Imamo 550.000 preleta godišnje, u te letove spadaju samo komercijalni saobraćaj. Naša kompanija predstavlja najaču kontrolu leta u celom regionu, kao i po kapacitetu smo jedni od najboljih. Mnogim aviokompanijama je važno da ruta letenja bude što kraća i prostor koji preleću da bude što cistiji - ističe Bruno Genal, izvršni direktor Centra oblasne kontrole letenja.

Pored ovoga "SMATSA" ima  svoju Vazduhoplovnu akademiju , gde obučava ljude za posao kontrolora leta i pilota. Školovanje se vrši u Beogradu i Vršcu, a licence koje steknu po završetku učenja priznate su u celom svetu i ovo je jedini posao za koje nije potrebno državljanstvo.

Put koji svaki kandidat mora da prođe sastoji se od nekoliko faza. Prva i osnovna je da se nakon objavljenog konkursa u medijima kandidat prijavi. Nakon toga mora da položi osnovne testove koji se baziraju na znanju engleskog jezika, zdravstvene spremnosti i PS test.

Posle položenih testova, dolazi na finalni intervju i ako ispuni uslove odlazi na akademiju u Vršac gde se narednih četiri godine obučava za kontrolora let odnosno pilota. Od trenutka regrutovanja do momenta kada kandidat završi školovanje i dobije licencu traje oko četiri godine nekada i više.

Primer jedne nastavne vežbe, došlo je do prekida celog računarskog sistema, od  pomagala mogu da koriste samo radar koji im pokazuje gde se sve kreće avion. Oni moraju da u glavi imaju sve podatke za 15  aviona u to uključujući visinu, brzinu kojom se avion kreće, gde planira da sleti, pod čijom flotom leti i još gomilu drugih podatak. Greška ne može da im se dogodi, sve proračune moraju da obavljaju ručno. Ko nije spreman za ovako nešto u narednoj selekciju odmah ispada.

Školovanje kontrolora nikada nije završeno. Oni se na svakih godinu dana testiraju zdravstveno i usavršavaju rad na novoj tehnologiji. Naravno engleski jezik i nova tehnologija se stalno unapređuju i vrlo bitna stvar je da greške ne sme da bude. Sve ovo iziskuje veliku dozu odricanja i truda, ali nakon nekog vremena sve se isplati.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs)